Važno je testirati se iako je bolest blaga

Reklo bi se da je bolest blaga, naročito kod mladih ljudi bez pridruženih bolesti, pa je svejedno da li se radi o koroni ili nekom drugom letnjem virusu.

I zašto bi onda ljudi išli u kovid ambulantu, čekali u redu i rizikovali da se tamo zaraze?

To je pitanje koje se često postavlja ovih dana.

Važno je i nije svejedno iz mnogo razloga.

Ako neko ima kovid infekciju treba da se izoluje bar pet dana, što je sada praktično jedina zakonska mera jer može da zarazi mnogo drugih ljudi sa kojima je u direktnom ili indirektnom kontaktu (preko svojih članova porodice npr), koji nemaju zakonsku obavezu da budu u izolaciji.

Za onoga ko je zaražen korona virusom, važno je da zna da novi sojevi omikrona koji su sada u opticaju (BA.2, BA.4, BA.5 sa svojim podvarijantama), ostavljaju slab i kratkotrajan imunitet, a potencijalno mogu da oštete vitalne organe: srce, pluća, mozak.

Svaka sledeća infekcija, a može da se ponovi već posle nekoliko meseci, dovodi do novih oštećenja istih i/ili drugih organa.

Svaka prva ili ponovljena infekcija, pogotovu kod nevakcinisanih može da se nastavi postkovidom (long kovidom) koji ima preko 200 opisanih simptoma i koji može da traje mesecima.

Mnogi pacijenti ovo znaju odlično jer su prošli kroz produženi kovid u prethodnim talasima.

Nekima je trebalo i po godinu dana da se potpuno oporave i vrate u stanje u kakvom su bili pre zaražavanja.

Nažalost, ostalo je i mnogo postkovid invalida o kojima za sada ne postoji nikakva zvanična statistika.

Za one osobe kojima zaraženi pacijent prenese infekciju, posebno ako su stari i imaju pridružene bolesti postoji opasnost da dobiju mnogo težu formu bolesti koja zahteva bolničko lečenje a može dovesti i do smrtnog ishoda.

Sve to zajedno dovodi do toga da se opterećuje ionako preopterećeni zdravstveni sistem.

Posledice su zatim da se u kovid ambulante „povlače“ zdravstveni radnici sa drugih radnih mesta a da tamo nema ko da radi.

Kovid bolnice imaju vrlo malo svojih zaposlenih zdravstvenih radnika svih profila, pa moraju da se angažuju zdravstveni radnici iz drugih ustanova.

A to povlači za sobom da u tim zdravstvenim ustanovama nema ko da leči pacijente sa dijabetesom, sa bolestima srca, sa miokarditisima, infarktima, razne bolesti pluća, neurološke i posebno maligne bolesti.

Nema ko da izvodi operacije na koje se inače predugo čega. Pa neki pacijent koji je možda nekoliko godina čekao na operaciju kuka npr. konačno stigne na red za bolnicu. Ali ne da operiše kuk ili neki tumor nego završi u Batajnici kao kovid pacijent.

Tako ćemo u narednom periodu imati sve više viška smrtnosti i to ne pacijenata koji su umrli od kovida, nego pacijenata koji su umrli – sa kovidom!

To bi se moglo odraziti na jako visok broj umrlih u odnosu na broj hospitalizovanih. Posebno bi bio pogođen zdravstveni sistem ako se (u lošijem scenariju), popune specijalizovane kovid bolnice (Batajnica, Kruševac, Novi Sad) pa onda moraju ne kovid klinički centri i bolnice, po ko zna koji put da uđu u kovid sistem.

I tako se stvara začarani krug iz koga se, već jako urušen zdravstveni sistem još više oštećuje i dolazi do njegovog pucanja.

Možda ćemo istinu bar delimično saznati kada krajem septembra RZZS iznese svoje podatke.

Zdravstvene vlasti bi morale da se najozbiljnije uključe u rešavanje i kontrolu ovih problema kako bi se sačuvalo što više života i kako i dalje ne bismo imali višak smrtnosti koji je najveći u Evropi posle Bugarske.

Da podsetimo na podatak da od početka epidemije (februar 2020 godine), zaključno sa krajem juna 2022 godine, imamo oko 60.000 viška smrtnosti. Toliko je više umrlih osoba preko broja koji bi se očekivao na osnovu desetogodišnjeg proseka pre pandemije, po izveštajima RZSS, biostatističara i demografa.

Znači, Srbija je ostala sa manje stanovnika za čitav jedan grad veličine npr Užica.

Autorka je primarijus, specijalista za plućne bolesti

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.