Foto: Freepik„Reditelj Goran Marković o sopstvenim psihičkim problemima: Ja biološki imam problem, ne mogu da udišem isti vazduh (sa SNS-ovcima), imam neke alergije na njih! Jednostavno ne mogu! IMAM PROBLEME SA DISAJNIM ORGANIMA!“
Baš ovakva objava se mogla nedavno pročitati na jednom internet portalu u kontekstu pokušaja da se gospodin Goran Marković ponizi i izvređa te da se, samim tim, i njegov rad sroza koliko je god to moguće.
Zamišljam kako, recimo, vlada u Sjedinjenim Državama pokušava da kroz (svoje) medije diskredituje Spilberga ili F.F. Kopolu ili kako, vlada u Francuskoj, medijski udara na Odijara jer se otvoreno ne slaže sa stavovima i potezima svoje vlade.
Teško je tako nešto i zamisliti…
Izgleda da „naše državno rukovodstvo“ ne zna o kome govori kada pominje Gorana Markovića.
Međutim, ukoliko se setimo fotografija na kojima ministar prosvete Branko Ružić „grli“ gospodina Acu Lukasa – „mladog neafirmisanog pisca“ – ne ostaje nam previše prostora za čuđenje.
Goran Marković, reditelj i scenarista koji je više nego priznat i dokazan i daleko van granica naše zemlje, ima problem sa „određenim ljudima“ u svojoj zemlji.
Ili, drugačije rečeno, ti ljudi imaju problem sa svakim ko bar malo podseća na Gorana.
Verovatno, da su ti isti upućeni u to šta znači dobiti prestižne nagrade u Španiji, Kanadi, Francuskoj… i šta znači biti član evropske akademije za filmsku umetnost (to je ukratko) možda bi imali bar malo poštovanja prema svom oponentu.
Na časovima filozofije se, s vremena na vreme, dotaknem i određenih savremenih ne-filozofskih tema (naročito nakon lekcije „Karl Marks“) u okviru kojih ponekad provučem i određene scene iz „Tito i ja“ ili „Majstori, Majstori“ i drugih pogodnih a opšte poznatih filmova.
Međutim, vrlo često shvatim da srednjoškolci ne znaju o čemu govorim niti ko je Goran Marković.
Naravno, ja onda probam drugačije pa pomenem Oliveru ili Radeta, pomenem „Flojda“ ili „Sarmu“… – i dalje ništa…
Dakle, u vremenu u kojem maturanti ne znaju ko su legende (jugoslovenskog) filma i kulture uopšte a znaju ko je Ceca, Rasta ili nekakav Baka Prase – ne možemo očekivati da će Goran Marković (i slični) biti javno iznad onih koji pokušavaju da ih diskredituju najnižim sredstvima.
Neznanje još uvek pobeđuje te tako, verujem, prosečan građanin Srbije zaista misli da je Marković nekakav „otpad“, neka „bitanga“.
„Biju Sarmu“ i svi potrčaše jer znaju ko je Sarma…
„Vređaju Gorana“ i, ništa.
Što reče Domanović – „nigde vetrića“…
Krezubi prosci već dugo skakuću oko Penelope a Odisej nikako da se vrati…
Penelopi jedino ostaje nada…
Autor je filozof iz Bora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
