VD status i poslušnost

Kako dodaju, tih dana oni neće obavljati svoje poslove u javnim preduzećima a obećana im je i dnevnica.

Prema kvotama datim od GO SNS u Novom Sadu, koji regrutuje zaposlene iz javnih preduzeća, tokom naredne sedmice iz Novog Sada za Beograd će svakog dana kretati oko 200 zaposlenih.

Ne znam da li je ova vest tačna, ali ovakve i slične vesti SNS uvek demantuje.

Ali, ne može se opovrgnuti istina da je Srbija partijska država.

Izbori su partijski, javna preduzeća takođe pa zašto da zaposleni u njima ne objasne neobaveštenim građanima koga treba da zaokruže na glasačkom listiću da bi Srbija i dalje bila najsrećnija država u ovom delu sveta.

Javna preduzeća su donekle javna (javna je njihova delatnost, zna se ko su članovi nadzornog odbora i direktor), a ima i onoga „ispod žita“ i to ne malo.

To je, na primer, kad iz javnog preduzeća u unutrašnjosti ide nekoliko autobusa punih „dobrovoljaca“ sa plaćenim dnevnicama na miting podrške Vučiću u Beograd.

To je predizborna i izborna pomoć vladajućoj partiji da i dalje vlada Srbijom na zadovoljstvo građanstva.

To je, neosporno. i u skladu sa Zakonom u kome piše da je cilj javnog preduzeća organizovanje delatnosti od opšteg interesa.

Samo zluradi će kazati da to nije za opšte dobro rudara u Resavici i učitelja u učionici pa makar se radilo i potajno.

Uostalom, zašto princip tajnosti ne bi bio ravnopravan sa principom javnosti ako je to za sreću naroda?

Zar Nikolo Makijaveli u 16. veku nije rekao da u politici ne važe moralni principi.

I Vlada se toga pridržava kad raspisuje konkurs za članove nadzornog odbora i direktora javnog preduzeća na kojem može svako javno da učestvuje, ali će biti izabrani partijski podobni koji će u firmi ostvarivati partijsku politiku. Partija iznad svega.

Tako izabrani rukovodioci su na Vladinom (partijskom) sindžiru sa koga se ne mogu otrgnuti, a ako to pokušaju, sledi „pronalaženje grešaka u poslovanju“, inspekcije i smena.

Policijski inspektori koji su otkrili Jovanjicu brzo su sklonjeni.

Vlada je obezbedila partijsku poslušnost time što direktore najvažnijih javnih preduzeća drži u statusu tzv VD stanja.

Iako po Zakonu VD status može trajati najduže 12 meseci Vlada se uvek snađe „kako i na koji način“ (Vučićev stalni pleonazam) da produži taj rok i obezbedi dalju poslušnost.

Primera radi, inženjer Predrag Ilić, imenovan je za direktora Vojnog preduzeća Milan Blagojević u Lučanima.

Dokazao se na mnogim stručnim poslovima u preduzeću u kome radi 33 godine. Firmu uspešno vodi. Ne mogu da stignu da isporuče naručenu robu.

Plate natprosečne.

A on je VD direktor blizu dve godine.

Potreban je poslušan čovek koji će pomoći da moćan bude onaj koji nam „uvek čini dobro“.

Vlada sigurno zna razloge zašto na ključna mesta postavlja ljude po partijskoj meri.

A i oni koji su tako postavljeni znaju da je poslušnost najbolji način za uspinjaanje.

Znači, postoji obostrani interes.

U našoj stvarnosti najbolje prolaze tzv. upotrebljivi ljudi, stručni i sposobni za sve.

Primera ima mnogo, a najsvežiji je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović koja je bezuspešno obavljala tuce funkcija i nigde se nije dokazala, a sada joj je pripalo obrazovanje da njega usreći.

Tužno je to što je naša socijalna klima takva da u njoj svako može postati neko, a ljudi niko.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.