Veličanje zločina

Ili što premijerka žestoko negira genocid u Srebrenici, uprkos osuđujućim presudama Haškog tribunala, suda koji Republika Srbija priznaje? Ili ga ipak ne priznaje sad kad je postao Mehanizam za međunarodne krivične sudove? Mogla bi premijerka sa svim svojim ministrima da zamoli predsednika Republike da odlikuje Mladića za zasluge za Srbiju i „srbski narod“ sa zlatnim vencima, jer je od života oslobodio 7.800 nenaoružanih stanovnika, dakle civila, Srebrenice. Naravno, javiće se genijalci sa pričom „a šta su oni nama radili“. To nije sporno, ali je Ratko Mladić time što je naredio svojim potčinjenima da pobiju goloruke civile stavio žig srama na ceo srpski narod od kojeg se neće osloboditi nikad. A to će Srbija ispaštati i u međunarodnim odnosima i narednih decenija. Toga je i Slobodan Milošević bio svestan, pa je tada i prekinuo veze sa Mladićem. Sadašnja vlast ih očito obnavlja. Bizarno, baš sa Miloradom Dodikom, koji je tada bio kritičar Karadžića i Mladića.

To što pojedini članovi Vlade Srbije i predsednik Srbije imaju lični odnos sa akterima najgorih i najodvratnijih ratnih zločina tokom devedesetih i što imaju potrebu da nas ubede da je Slobodan Milošević, kojem su verno služili godinama i branili njegovu zlikovačku politiku, u stvari dobrotvor srpskog naroda, samo je još jedna od anomalija naopakog sistema vrednosti koji aktuelna vlast promoviše kroz svoje medije. Zločin je opravdan, a žrtve su krivci! Odatle i svečani dočeci ratnih zlikovaca sa sve ministrima Vlade Republike Srbije, penzije, odlikovanja, celivanje stopa, skoro pa zahvaljivanje za zločine… Vlada Srbije promoviše ratne zločince, relativizuje zločine, a Tužilaštvo za ratne zločine ne želi da se bavi krivičnim progonom osumnjičenih, jer vidi samo zločine protiv Srba. Deluje kao da Vlada Srbije namerno podriva evrointegracije i demokratiju u Srbiji. Institucije su iovako potpuno blokirane i u strahu od jednog centra moći. A jako dobro se zna gde je.