Veličina Novaka Đokovića

– Aleksandar Zverev
– Kevin Anderson
– Mateo Beretini
– Kasper Rud
– Kei Nišikori
– Nik Kirgios
– Miloš Raonić
– Tomaš Berdih
– Stefanos Cicipas
– Fernando Gonzales
– David Ferer
– Žo-Vilfrid Conga
– Markos Bagdatis
…

Ovo su samo neki od brojnih tenisera, čiji je najveći uspeh finale gren slem turnira.

Svaki od njih je u jednom trenutku bio među dva najbolja igrača na svetu na jednom od četiri najveća turnira.

Znate li šta to znači?

O tome će pričati njihovi unuci, praunuci i čukununuci.

Pisaće sastave u školama, ponosni na svog slavnog pretka.

Evo me, upravo sedim i gledam amaterski teniski meč svoga druga Nikija.

Ovo mu je prva sezona kako se okušao kao takmičar. To je „D“ amaterska liga iz koje se ulazi u „C“, ako bude jedan od najboljih, a tu su još i „B“ i „A“ liga.

I evo, muči ga jedan stari lisac, vodi 3-1 u gemovima, ima brejk.

Ko zna koliko ih reketom udara lopticu na ovoj našoj lopti, kada ih ovoliko udara samo u Srbiji…

Biti među dva najbolja igrača na svetu, istorijski je uspeh. E sad, baš iz tog ugla finaliste, shvata se veličina Novaka Đokovića.

Ne govorim iz ugla 24 puta najboljeg, već iz ugla finaliste.

Čitava Južna Afrika je ponosna što je Kevin Anderson dva puta u svojoj karijeri bio finalista.

To je najveći uspeh južnoafričkog tenisa i verovatno će biti još dobar niz godina.

Novak Đoković se dve nedelje pred Vimbldon oporavljao od operacije kolena. Došao je na Vimbldon, okušao kako se oseća i sačekao sa odlukom hoće li uopšte učestvovati, odlučio da učestvuje i došao do finala sa svega dva izgubljena seta, u 38. godini života.

Da nikada ništa nije osvojio, ovo bi bilo ravno čudu. Bio bi to istorijski uspeh jednog tenisera i zauvek dovoljan uspeh jedne zemlje kao što je Srbija.

Međutim, niko nije začuđen. Ništa se neobično nije dogodilo.

Jer ovo nije igrač koji se nalazi na listi gren slem finalista.

Ovo je igrač na čije ime biste najduže morali da čekate ako biste listu gren slem šampiona čitali odozdo.

Gren slem titula se ne osvaja slučajno, a kada ih osvojiš 24, slučajnost postaje kada učestvuješ na turniru, a ne postaneš finalista ili osvajač turnira. Čak i kada si u 38. godini, tek oporavljen od operacije kolena.

Čak i kada pobediš u polufinalu jako talentovanog dvadesetdvogodišnjaka, koji igra svoju, do sada, najbolju sezonu na travi.

Niko nije začuđen, niko iznenađen, čak ni motivisani dvadesetdvogodišnjak.

Niki je vratio brejk i u taj-brejku pobedio starog lisca 7-6 (7-5). Tako je to sa starim liscima…

Donekle im iskustvo služi, odnekle ih mladost nadvlada.

Drugačije je kada si stari lav. Od lava uzmiču i mladost i snaga i iskustvo.

Ćutljivo pred njim povijaju glavu. Dok god može da se bori, lav će u borbi biti lav. Finalista i šampion samom pojavom.

Jedan jedini.

Kralj.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.