Velika podvala premijera

On dalje kaže: „Mi ne možemo da se merimo i da kažemo da smo uspešni kao Nemačka, jer oni imaju veći standard, ali ćemo ubrzano da se približavamo najboljim zemljama.“ On je takođe rekao da će Srbija sledeće godine biti jedna od tri zemlje sa najvećim rastom BDP-a u Evropi.
Pored ovih izjava važno je bliže osvetliti javno postavljeno pitanje mandatara koji kaže: „Možete li da zamislite da će Srbija imati 2,5 puta veći rast od Nemačke?“ Neukim ljudima ovi podaci deluju impresivno, a plasirani su tako da oni izazovu divljenje; da građani glasno kažu: „Bravo gospodine predsedniče – vaši uspesi su impresivni.“

Ovi su podaci velika podvala i predstavljaju bacanje prašine u oči neukim građanima. Kada premijer tvrdi da je Srbija u nečemu 2,5 puta bolja od Nemačke, to mora da je nešto izuzetno, nešto veliko i važno, što je ostvarila ova vlada; zato tu izuzetnost kojom se predsednik hvali treba proveriti, a posebno njenu moralnost.

Kad ekonomisti govore o BDP-u, oni analiziraju uglavnom tri njegove karakteristične veličine. Prva je realni iznos bruto društvenog proizvoda (BDPr). On pokazuje ukupnu vrednost robe i usluga proizvedenih u privredi države u toku jedne godine, bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da (BDPr) uključuje vrednost produkcije i stranih lica (kompanija) u zemlji.
Realni bruto društveni proizvod (BDPr) predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak. Preko realnog društvenog proizvoda meri se bogatstvo jedne zemlje. Prema podacima svetske banke u 2010. godini realni bruto društveni proizvod (BDPr) Nemačke iznosio je 3.309.669 US $ čime je premašio prvi put u istoriji vrednost od 3.000 milijardi evra. U 2010 godini realni bruto društveni proizvod Srbije iznosio je 39.128 US $, a što je 84 puta manje od Nemačke. Mereći po ovom parametru (BDPr), besmislena su sva poređenja Srbije i Nemačke.

Druga karakteristična veličina je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika (BDPpc). On se dobija kada se iznos realnog bruto domaćeg proizvoda (BDPr) podeli sa brojem stanovnika (n). On pokazuje veličinu bogatstva svakog stanovnika jedne države. U 2010. godini bruto društveni proizvod po glavi stanovnika (BDPpc) Nemačke iznosio je 30.579 US $, dok je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika Srbije iznosio 5.348 US $, odnosno manji je za 5,7 puta. Poređenja radi, navode se podaci za države bivše SFRJ za 2015. godinu, i tvrdi se da je Srbija postala lider na Balkanu. (BDPpc) Slovenije iznosio je 22.700 eura, Hrvatske 13.500 eura, Crne Gore 7.000 eura, Srbije 5.900 eura, Makedonije 4.900 eura i BIH 4.500 eura. Ovi odnosi pokazuju gde se po ovom osnovu nalazi svaki stanovnik Srbije u odnosu na nemačkog građanina, ali i u odnosu na građane bivših republika SFRJ. Očigledno, posmatrano po ovom parametru nema hvale za Srbiju i njene političare, jer je Srbija u izuzetno lošem položaju.

Treća karakteristična veličina je godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDPg) o kome govori Vučić. Ovaj parametar pokazuje da je privreda Srbije prošle godine rasla po stopi od 1.8 %, odnosno, njen je realni bruto domaći proizvod (BDPr) bio u 2015. godini za 1.8% veći nego u 2014 godini. Planirani bruto domaći proizvod (BDPr) za 2016. godinu trebalo bi da bude veći za 2.5% nego u 2015. godini, i ništa više od toga. Planirani rast bruto domaćeg proizvoda Nemačke za 2016. godini je 1.8% što znači da planirani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 2.5% nije 2.5 puta veći od Nemačke, ali je ovo upoređenje nesmisleno iz sledećih razloga. Na osnovu informacija koje daje najnovija baza podataka MMF-a „World Economic Outlook Database, April 2015“, rang lista kretanja rasta BDP-a u svetu u 2015. godini pokazuje sledeći raspored kretanja rasta BDP-a država iz okruženja Srbije.

Na prvom mestu je šampion Crna Gora sa rastom BDP-a od 4,7% i ona se nalazi se na 48 mestu u svetu. Za njom sledi Makedonija sa stopom rata BDP-a od 3,8%, i ona se nalazi na 71 mestu u svetu; zatim sledi Kosovo i Metohija koje se nalazi na 85 mestu sa stopom rasta BDP-a od 3,3%. Albanija se nalazi na 97 mestu sa stopom od 3.0%, Mađarska i Rumunija imaju rast od 2,7%, i nalaze se na na 114 i 115 mestu. Bosna i Hercegovina ima rast (BDP) od 2,3%, i nalazi se na 131 mestu. Slovenija ima rast od 2,0% i nalazi se na 136 mestu. Bugarska ima stopu rasta od 1,2%, i nalazi se na 157 mestu. Hrvatska je na 171 mestu, sa stopom rasta (BDP) od 0,45% za 2014 godinu, a 1,8 % za 2015 godinu. Srbija (bez KiM) nalazi se na visokom 176 mestu sa stopom rasta (BDP) od minus 0,5% za 2014. godinu, a 1,8% Za 2015. godinu. Posmatrano i po ovom osnovu Srbija je u najgorem položaju.

Ako se ovom pregledu najvažnijih parametarskih karakteristika Srbije i država iz njenog okruženja doda uporedni iznos prosečnih plata vide će se njena realna egzistencijalna situacija do koje su je doveli političari Srbije. Prosečna mesečna plata u Sloveniji iznosi 1002 eura, u Hrvatskoj 728 eura, Crnoj Gori 473 eura, BIH 424 eura Srbiji 381 eura. I po ovom bitnom pokazatelju Srbija je na poslednjem mestu.

Očigledno, Srbija sa svojim planiranim rastom od 2.5 % u 2016 godini ne može da impresionira ni svoje susede jer ih sa njime ne dostižu ostali egzistencijalno važni parametri. Svako poređenje sa Nemačkom je besmisleno i ružno jer predstavlja zloupotrebu informacija u političkoj propagandi od strane predsednika Vlade. Prognozirana stopa rasta za 2016. godinu od 2,5 % svakako je napredak u odnosu na minus 0,5% u 2014. godini i 1,8 u 2015 godini, s tim što srpski političari uvek naslikaju lepu budućnost, koja nikako i da se dogodi. U slučaju kada bi se ova stopa rasta od 2,5% i dogodila u 2016. godini, ona se nikako ne može upoređivati sa stopom rasta Nemačke, jer je njen realni (BDPr) veći 84 puta od (BDPr) Srbije.

Nije tačna niti smislena tvrdnja da će sa ovom stopom rasta Srbija ubrzano približava najboljim zemljama Evrope, jer ima jako mali realni (BDPr), mali (BDPpc) po glavi stanovnika, mali rast (BDP) i male prosečne plate. Sve to zajedno čini Srbiju jako siromašnom državom, odnosno, ništa od njenih vitalnih pokazatelja nije za pohvalu. Privredno nerazvijene države imaju male vrednosti proizvedenih roba i usluga (imaju mali BDPr) i zato mogu da u jednoj godini postižu visoku stopu rasta kada u proizvodnji dođe do značajnijih promena ovih veličina. Države sa veoma razvijenom privredom, koje proizvode izuzetno visoke vrednosti roba i usluga (imaju veliki BDPr), ne mogu u jednoj godini da ostvare veliki rast proizvodnje i usluga i zato su po ovome osnovu poređenja rasta Srbije i Nemačke besmislena, a ako se ova poređenja i koriste ona se čine zloupotrebom u propagande svrhe.

Period u kome se (BDPr) smanjuje nazivaju se recesijom, a kada su ta smanjenja izrazito velika, nazivaju se depresijom. U neposrednoj prošlosti Srbija je imala periode duge depresije i recesije, zato ohrabruje ostvarenje pozitivne stope rasta u 2015 godini od 1,8% jer je kao posledica duge recesije dolazi do opadanja nivoa njene proizvodnje, do otpuštanja radnika i porasta stope nezaposlenosti. Srbija je u 2015. godini izašla iz recesije, ali se planirana povoljna (još neostvarena) stopa rasta od 2,5 procenata u 2016. godini ne može veličati neosnovanom tvrdnjom da je ona bolja od Nemačke preko 2,5 puta, da će Srbija sledeće godine biti jedna od tri zemlje sa najvećim rastom (BDP) u Evropi i da će zbog toga približava najboljim zemljama.

Prema izloženim podacima o rastu BDP-a naših suseda, i drugim egzistencijalno važnim podacima vezanim za BDP, Srbija je daleko od toga da se po tom osnovu meri i sa državama u svom okruženju. Izloženi podaci pokazuju da je marketinško poređenje po pitanju stope rasta Srbije sa Nemačkom, od strane srpskog predsednika Vlade, lišeno svakog smisla, ali je i krajnje nepristojno, jer sakriva tragičnu istinu o parametarskom stanju Srbije, a to vređa pamet srpskih građana.

Autor jer sociolog