Foto: V. G.Gledam studente ovih dana i čini mi se da su oni jedini ostali neukaljani u ovim čađavim vremenima. Njihova borba je jasna – borba protiv laži, medijskih manipulacija, kompromisa, šupljih fraza i praznih obećanja.
Borba za pravdu, saosećanje i nepristajanje na život u zemlji bez institucija, u zemlji u kojoj su javna dobra državna tajna, u zemlji u kojoj se zakoni donose bez javne rasprave i koji se mogu podeliti na one zakopane već u startu i na one koji će nas tek zakopati.
Nama, starijima, očigledno nešto promiče, u najmanju ruku, život dostojan čoveka. Vidimo mnogo prepreka na putu i to nas čini kolebljivim. Ova mladost takođe vidi prepreke na putu, ali njima ne manjka ni energija, ni volja. Koliko sam razumela, naši studenti žele da vlast ima iste aršine za sve i da niko ne bi trebalo da ima više ovlašćenja od onih koja su utvrđena Ustavom.
Oni ovu zemlju vide kao svoj zavičaj, a zavičaj je drveće, voda, zemlja, a ne zaglušujuće političke parole i busanje u patriotske grudi. NJihov patriotizam ogleda se u borbi za normalnu državu u kojoj će se institucije podići ispod ruševina nakaradnih konstrukcija. Vlast uporno i neuspešno pokušava da ih kupi i podmiti polazeći od sebe ne shvatajući da novac ne može da nadomesti prave vrednosti.
Naša mladost oseća da živimo od opsena iz prošlosti i od kredita za budućnost dok nam se u sadašnjosti prepliću bahatost i gramzivost jednih, i potčinjenost i strah drugih ljudi.
Prisetimo se nacionalno-edukativne kampanje preduzeća „Putevi Srbije“, koja je pokrenuta pre nešto više od godinu dana, „Ne blokiraj zaustavnu – ne zaustavljaj život“. To je neka vrsta podsetnika za vozače da zaustavna traka služi za zaustavljanje vozila zbog kvara ili nesposobnosti vozača da vozi. Primećujem da se u obe reči ‘zaUSTAVna’ i ‘zaUSTAVljaj’ ugnezdila reč ‘ustav’. Zar nije onda vreme da se zaustavimo zbog kvara na državnom aparatu i da sprečimo nesposobne da nastave da ‘voze’?!
Kao prosvetni radnik, moram da se zapitam kakve smo ciljeve mi postavili i čemu svi štrajkovi, obustave rada i protesti od septembra. Jedan od naših zahteva je smena kompletnog rukovodstva Ministarstva prosvete. Da li bilo ko veruje da će se nešto promeniti, osim imena i prezimena zaposlenih u Ministarstvu? Nisu li naši zahtevi minorni i infantilni u odnosu na zahteve naših bivših đaka? Mislim da jesu. Vreme je da mi nešto naučimo od njih. Uostalom, nema li veće sreće za jednog učitelja kada shvati da ga je učenik nadvisio?!
Autorka je profesorka engleskog jezika
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
