Foto: Pixabay/Josch13U vrelim letnjim mesecima potpuno je normalno poželeti prijatniji radni i životni ambijent od onoga koji nam realne atmosferske prilike na otvorenom nude.
Sa uobičajenim dnevnim temperaturama do 40 stepeni Celzijusa, ali i preko toga, sasvim je jasno da nema ni ludog, a kamoli normalnog koji ne bi potražio kakav zaklon u zatvorenom prostoru gde bi se sklonio od žege, predahnuo i rashladio.
Verovatno da je najteže onima koji u ovim tropskim uslovima ni ne smeju da napuste svoj stambeni prostor iz straha od posledica koje izlaganje visokim temperaturama nosi.
A da li u njemu imaju uslove da se rashlade onako kako bi hteli i onako kako bi im najviše prijalo?
Ono što danas najčešće koristimo za rashlađivanje i prostora i nas u njemu jesu, svakako, ventilatori i klima uređaji.
Nekada davno, dok su današnji stariji bili mlađi, a današnji mlađi još nisu ni bili rođeni, naširoko su se koristili plafonski ventilatori koji su, kako im samo ime kaže, visili sa plafona i rashlađivali sve one koji bi u takve prostorije ulazili.
Najčešće su bili u restoranima i kafanama, konferencijskim i skupštinskim salama, bibliotekama, prodavnicama i drugim objektima od javnog značaja.
Retko ih je bilo u privatnim domovima jer su bili veliki i glomazni, pa se u kućni ambijent nikako nisu uklapali.
Ali bili su svojevrsni „šampioni“ rashlađivanja, jer su vazduh usmeravali sa plafona ka podu, tj. vertikalno naniže i njihovim delovanjem čitavo ljudsko telo bilo bi izloženo toj struji vazduha koja bi ga obavijala i sa njega skidala toplotu i odnosila dalje, prema patosu.
Bio je to izuzetno dobar i zdrav koncept rashlađivanja u velikim prostorijama gde je vazduh stalno cirkulisao po celoj njenoj zapremini.
Doduše i tadašnja leta su bila mnogo prijatnija nego danas i sa maksimalnim dnevnim temperaturama znatno nižim nego danas.
Današnji ventilatori su rezultat modernih tehnologija, jeftini i pristupačni svakome i što je najvažnije proizvode se masovno.
No, bez obzira na ovo, njihova glavna odlika jeste da vazduh usmeravaju horizontalno, pa hlade samo jedan deo tela (najčešće gornji) za razliku od plafonskih, te zbog toga imaju manju efikasnost.
Ugrubo, dele sa na podne i stone, ali bez suštinske razlike među njima.
Efikasni su u manjim prostorijama (do 30 „kvadrata“) u periodima kada je temperatura vazduha osetno niža od temperature ljudskog tela (36 – 37°C).
Koncept rashlađivanja ventilatorom se zasniva na tome da u toku njegovog rada struja vazduha iz prostorije opstrujava telo i sa njega skida višak toplote koju odnosi sa sobom.
Pri većoj razlici ovih dveju temperatura, jasno je da će rashlađivanje imati izuzetno prijatan efekat.
Međutim, što se vazduh u prostoriji bude više zagrevao, to će efekat rada ventilatora biti sve manji i manji.
Granica funkcionalne upotrebe ventilatora se nalazi na oko 32-35 °C (individualno).
Kada se dostigne ova vrednost ventilator je potrebno zameniti nečim efikasnijim, poput klima uređaja.
Jer kada bismo pustili da ventilator i dalje radi u prostoriji u kojoj se temperatura vazduha izjednačila sa temperaturom ljudskog tela, potpuno bi prestalo „skidanje“ toplote, tj. rashlađivanje.
Ali, ako bismo nastavili da sedimo u prostoriji u kojoj bi temperatura vazduha sada porasla iznad temperature našeg tela, najverovatnije da bismo u nekom trenutku, možda, doživeli i toplotni udar.
Po onom poznatom principu da toplota prelazi sa toplijeg na hladnije telo, sada bi nas taj vazduh zagrevao, umesto da nas hladi, jer je topliji od nas.
Da se podsetimo još jednom osnovne razlike između ventilatora i klima uređaja – VENTILATORI NE HLADE VAZDUH, dok ga KLIMA UREĐAJI HLADE!
U radnim i stambenim prostorijama, kada temperatura vazduha postane neizdrživo visoka (32-35°C ili iznad), koristimo klima uređaje koji hlade vazduh i snižavaju njegovu temperaturu na željenu vrednost ili na neki nivo prijatnosti koji sami odredimo. I to je to…
Iako su neuporedivo skuplji, na njihovoj ugradnji se nikako ne štedi.
Mogu se koristiti samostalno, a mogu i u kombinaciji sa ventilatorom.
U ogromnoj većini slučajeva se koriste samostalno, jer ova druga opcija deluje pomalo nelogično…
Međutim, nema tu mesta za bilo kakvu nelogičnost.
Ako klima uređaj postavimo da radi na 22°C, na primer, uz dodatak ventilatora koji bi potpomagao vrtloženju vazduha u prostoriji i ubrzavao mešanje hladnog vazduha iz klime i toplog vazduha iz prostorije u kome rade, mogli bismo da temperaturu na klima uređaju podignemo za 3 do 4°C, recimo na 26°C.
Ventilator bi se u tom slučaju postavio niz struju vazduha iz klima uređaja.
Može se i zaokrenuti za neki ugao prema onom delu prostorije do koga hladan vazduh najsporije dolazi.
Ukoliko sebe postavimo ispred takvog ventilatora osećaj bi trebao biti kao da sedimo ispred klima uređaja koji radi na 22°C. A, račun za struju drastično manji…
Jer, što je viša zadata temperatura na klima uređaju to je potrošnja struje manja. Ventilator troši zanemarljivo u odnosu na klima uređaj.
Elem, i pored svega do sada napisanog, postoji jedan prvoklasan način da se zaista vrhunski rashladimo u jako kratkom vremenskom intervalu.
Pogotovo u trenucima kada sasvim neočekivano počinjemo da osećamo mučninu, nesvesticu ili vrtoglavicu od previsoke temperature.
U pitanju je upotreba najobičnije prskalice ili „fajtalice“ kako se žargonski naziva, a svaka kuća je ima.
Radi se o običnoj plastičnoj bočici sa rasprskivačem tečnosti na vrhu, koji radi na principu okidača.
Najčešće se u ovakvim posudama prodaju hemijska sredstva za pranje delova kuhinje ili prozora.
Potrebno je jednu takvu bočicu napuniti običnom vodom, mlaznicu na njenom vrhu postaviti u poziciju „magla“ (fino raspršivanje), sesti ispred ventilatora i poprskati lice i obnažene delove tela dva do tri puta.
S obzirom da je temperatura gradske vode u česmi u letnjim mesecima oko 18°C, postoji realna mogućnost da se u ovom trenutku stresemo od hladnoće, jeze i miline koja bi nas momentalno obuzela.
Temperatura poprskanog dela tela se rapidno snižava, a povraćaj snage i osećaj zadovoljstva se istom brzinom vraćaju u čoveka.
Ovom „fajtalicom“ se možemo prskati koliko nam je volja, ali najbolji efekat se postiže do granice curenja vode niz telo.
Ako do toga i dođe, sačekajmo par trenutaka da voda malo ispari i da nam se lice prosuši, pa ponovimo.
U svakom slučaju, nauka još uvek nije dokazala opasnost od preterivanja.
Ova metoda je, recimo, neuporedivo bolja od vlažnih košulja, majica i peškira oko vrata, jer ako u mokroj odeći sedite ispred klima uređaja možete osetiti bolove u mišićima ili eventualno razdražiti sinuse, pa se može desiti da napravite sebi više štete nego koristi.
Naravno, treba strogo voditi računa da u bočici prethodno nije bilo kakve nepoznate ili otrovne hemikalije kojom možemo oštetiti kožu ili još gore napraviti problem sa očima.
Najbolje je, ipak, kupiti u prodavnici novu i praznu. Jeftine su i ima ih svuda… A za sve one kojima ni ovo nije dovoljno evo, još jedne ideje…
Kupite dve prskalice. Dok jednu koristite neka druga stoji par minuta u frižideru. Videćete da je već posle prvog doziranja „zaleđeni osmeh“ zagarantovan!
Jako su zgodne i „za poneti“, pogotovo kada moramo po vrućini da izađemo radi kakvog posla.
Sve što trebamo da uradimo je da stavimo prskalicu u termo torbicu, okačimo je oko ramena i mnogo lakše ćemo i po najvećoj vrućini stići tamo gde smo krenuli. Naravno, uz put se treba redovno „fajtati“!
I za kraj, još jedna interesantna stvar koje se mnogi nisu setili. Koje je najefikasnije sredstvo protiv komaraca u vrelim letnjim mesecima?
Pa, naravno – ventilator! Dokle god budete u zoni njegovog dejstva nijedan komarac vas neće ugristi.
To je zbog toga što su komarci stvorenja izuzetno male mase i slabašnih krila, pa je za njihov let i spuštanje na kožu potreban miran vazduh, a ventilator ih sa lakoćom gura i nosi zajedno sa vazduhom.
Iz ovog razloga, pogotovo u toplim noćima, ostavimo ventilator da radi na udaljenosti od dva do tri metra od kreveta tako što ćemo ga usmeriti ka sebi i rešili smo dva krucijalna problema – dobili smo prijatno rashlađivanje tokom sna i nema više komaraca.
Idealni preduslovi da se pošteno naspavamo, zar ne?
Najbolje je da brzinu rada i odstojanje od kreveta odaberemo tako da nas vazduh lagano „miluje“ dok spavamo.
Više od toga zaista nije potrebno.
Autor je diplomirani mašinski inženjer procesne tehnike
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
