Veronauka, školska slava i ostali oksimoroni

Oksimoron je stilska figura koja služi obogaćivanju jezika… Vrsta antiteze u kojoj se spajaju dva nespojiva, po značenju suprotna pojma: javna tajna, letnje čizme, ili država Srbija recimo.

Jer teško je govoriti o ozbiljnoj državi izgrađenoj na vladavini prava, kad pročitate vest da je Pravni fakultet u Nišu proslavio slavu u ful paketu, sa sve popovima i crkvenim obredima.

Pravni fakultet, isti onaj koji bi mlade ljude trebalo da uči poštovanju ustava po kome mi živimo u sekularnoj državi, što podrazumeva odvojenost javnih institucija i verskih institucija.

Zato je još veći oksimoron to što je upravo žena, direktorka škole u malom mestu u Vojvodini bila ta koja je umesto Pravnog fakulteta održala čas iz vladavine prava celom društvu, i pored poziva na linč i pritisaka navodnih vernika branila ustavni poredak naše zemlje spartanski hrabro.

Ali, da postavimo stvari ovako. Demokratska država zasniva se na ideji da su svi ljudi koji žive u njoj ravnopravni (nadam se da se bar oko toga slažemo).

E sad, zamislite da je juče bio islamski praznik i da se na vratima škole pojavio hodža koji je hteo da deci malo pročita delove Kurana i bliže im objasni svoju religiju. Ili da se pojavi budistički sveštenik koji bi da okupi svu decu iz odeljenja i izvede neki svoj verski obred, pa zašto ne i indijanski vrač koji zabije totem nasred učionice i prekriven bojama i sa perjem na glavi krene da izvodi svoj ritualni ples.

Kladim se da vam već sada pojam „sekularne države“ deluje primamljivije, kada zamislite vaše dete kako seda u krilo čiki u crnom sa turbanom na glavi i sluša pojanje iz njegove svete knjige.

Vidite li šta sam uradio ovde?

Kao u onom filmu gde Metju Mekonahi zamoli belačku porotu da zažmuri dok im opisuje način na koji je ćerkica optuženog crnca ubijena, sa svim užasnim detaljima njenog otimanja, mučenja, silovanja…

Znajući da se suđenje odigrava u delu Amerike gde je ideologija Kju-Kluks klana veoma bliska nekima i u poroti, on nakon dramske pauze efektno završi sa: „A sada otvorite oči i zamislite da je devojčica bela.“ Dakle, otvorite oči pred bigotizmom koji smo dozvolili, i pogledajte istini u lice.

Da li biste smeli i ostale religije da pustite u škole gde su vaša deca, da bi ispali zaista civilizovani, a ne verski zatucani? Pitanje je retoričko, jer odgovor već znam.

Zato imam duboko poštovanje za ovu direktorku iz Sečnja, jer ona je razotkrila pravo lice ove pravoslavne džamahirije koju ste vi ćutanjem aminovali uz duboki naklon i ljubljenje ruke.

Izdržala je stoički sve, i pretnje, i zlurade komentare i razvlačenje po društvenim mrežama, svakojake uvrede, pa čak i onu najgoru: da kao naslednica komunističkog zuluma želi da zatre put pravoslavlju, baš kao što je crvena banda radila od 1944. (iskren da budem, gledajući ovaj cirkus poslednjih godina, sve više poštujem komuniste).

Čitajući poruku gde se građani tog malog mesta pozivaju da se okupe ispred crkve u što većem broju i upute se prema školi da odbrane svoju decu od zle direktorke ateiste, došlo mi je da ih podsetim da svako ponese vile ili baklje iz kuće, ko šta ima. Lomaču smo već naučili da pravimo za Božić.

Ali, da ne skrenemo puno s teme. Da li je „školska slava“ zapravo oksimoron, pitao sam na početku?

Svakako da jeste. Isto kao što je i slava grada (bilo kog) oksimoron, slava stranke, slava bilo koje ustanove, sve su to dobri primeri oksimorona.

Hvalimo se kako je slava prvo nematerijalno kulturno nasleđe iz Srbije koje je upisano na Uneskovu listu tamo 2014. godine, a izgleda da ne znamo definiciju koja tamo stoji, da je to proslava dana sveca neke porodice. Ponavljam, porodice. Mi samo što i kućicama za pse ne organizujemo slavu.

Da li je veronauka oksimoron?

Mora da jeste, jer kao da i sada čujem glas legendarnog Steve Žigona u gostovanju na televiziji 2002. godine, kada su još uvek neki pametni ljudi pokušavali da se suprotstave uvođenju veronauke u škole.

Još mi rezonira taj njegov bespomoćni smeh, kao da mu ni samom nije jasno šta ga pitaju za veronauku, jer „vera ne može da bude nauka, i ako je vera… Onda nije nauka. Suština nauke je sumnja, a suprotnost vere je sumnja.“ Dakle, oksimoron.

Smeta vam direktorka škole koja pokušava da odbrani ustav, i pitate se šta ona ima protiv pravoslavlja? A kako bi bilo da se udaljite korak nazad i probate da ugledate širu sliku.

Možda da razmislite zašto bi pop uopšte želeo da svesno prekrši ustav ulazeći u školu da drži obred? Jer mi svakako ne tražimo od njih da organizujemo koncerte ili modne revije u Hramu Svetog Save, iako smo za razliku od popova koji ne plaćaju porez mi učestvovali svojim parama u izgradnji tog istog hrama?

Možda shvatite da mi nismo na suprotnim stranama, iako imamo različite stavove i prepucavamo se na društvenim mrežama, jer je istina vrlo prosta.

Dozvolili smo da se gazi po ustavu, da na mala vrata religija uđe u škole, ustanove, što može da bude opasno.

Dozvolili smo da se pravoslavlje praktikuje kroz paganske običaje, pucanjem iz pištolja za Božić i odlaskom u Tumane u šoping turu za malo oprosta i instant duhovnosti, pa umesto širenja vere, kao da širimo samo versku zatucanost.

Dozvolili smo im da godinama perfidno i svesno rade na degradaciji obrazovanja, ne prepoznajući taj đavolski plan da na kraju glupim narodnim masama lakše manipulišu i vladaju, dok njihovi saučesnici voze audije i nose kile zlata propovedajući nama o skromnosti.

Zato danas govorimo o školskim slavama i veronauci umesto o nečem drugom, mnogo bitnijem. O slobodnom životu. O tome bi trebalo svaki dan da govorimo, sve ostalo je spin i politička diverzija.

Jer, dozvolili smo da ispadnemo moroni time što nismo prepoznali oksimorone.

P. S. Misao za kraj, ako ste još uvek sa mnom… Država Srbija će prestati da bude primer oksimorona kada počnemo da slavimo Vuka Karadžica i Dositeja kao prosvetitelje.

A i to što ih sada ne slavimo, ni to nije slučajno, zar ne?

Autor je lekar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.