Vesela braća, žalosna im majka

Toliko kanala a toliko malo sadržaja koji bi, makar okvirno, mogli da doprinesu pravilnom mentalnom razvoju prosečnog stanovnika Srbije.

Bajate serije (ili nove serije bez smisla i duha), loš politički program, kvaziumetnost i elitna ružičasta prostitucija – to je ono što možemo da vidimo na nekoliko „najvažnijih“ srpskih kanala.

Ponekad pogledam npr. N1 ili RAS (najviše zbog dobre muzike) ali ti kanali nisu među osnovnim (N1 je posebno u problemu).

Televizija, naravno, jeste tako ustrojena da primarno juri profit ali, u toj jurnjavi, izgubio se svaki ukus i svaki minimum prosečno prihvatljivog standarda.

Međutim, „narod voli fekalije“ – jednostavno – takvi smo.

Dok čekam red na pijaci ili u nekom marketu često slušam kako ljudi prate život nekih mentalno obolelih nakaza u organizaciji „čika Željka“.

S druge strane, imamo loša muzička takmičenja sa isticanjem onih aduta (naročito kod žena) koji nemaju sa muzikom baš nikakvih dodirnih tačaka (ali „narod voli da gleda golotinju“).

Naravno, ne može se očekivati da takvi slušaju Aretu Frenklin, Džonija Keša, Dulče Ponteš, Rozenberg Trio ili recimo Orbisona. Mnogi nikada ni za jedno od ovih imena nisu ni čuli…

Nažalost, dakle, većina građana je duboko nepismena i, što je najtragičnije, svi ti ljudi su bez želje da se izvuku iz te „socijalno-mentalne bede“. Ljudi tumaraju izgubljenih pogleda u polovnoj odeći i kineskim cipelama, mnogi prodaju na ulici šta god da imaju, ali, svi oni sa cigaretom među ono nekoliko preostalih zuba i dalje iz nekog razloga veruju da im je dobro. „Hleba i igara“ – Juvenal je davno shvatio osnovnu potrebu prosečnog čoveka. U Srbiji su bar cigarete jeftine, alkohol takođe pa – „udri kol’ko te volja“…

Setim se često Predićeve slike „Vesela braća (žalosna im majka)“

I zaista – ako se što pre ne probudimo – žalosna nam majka svima.

Trudim se da, kao filozof i profesor filozofije, uputim učenike na prave vrednosti ali ja, prirodno, dopirem do malog broja ljudi.

Svi koji sebe smatraju intelektualcima imaju obavezu da ne ćute.

Ne možemo mnogo ali možemo malo. Za početak – malo će možda ipak biti dovoljno.

Do tada – neka nam se sudba smiluje…

Autor je filozof