Vesićeva španska sela

U Madridu živim već sedam godina a Barselonu često posećujem. Istina je da u centru oba grada postoji puno podzemnih garaža, ali su one prostorno racionalne, na više nivoa i uglavnom se nalaze ispod trgova i u podrumima zgrada. U ovim gradovima zaista ne postoji nijedna garaža koja se proteže celom dužinom neke od centralnih saobraćajnica, veličine Kneza Miloša, te je potpuno nejasno gde je to gospodin Vesić našao inspiraciju za parking tunel koji nam reklamira. Takođe, obimni zemljani radovi i utrošak materijala primereniji za izgradnju metroa, dovode do visokih cena parking mesta (između 20.000 i 30.000 evra za najam na 30 godina) a dug period izvođenja radova izvesno će prouzrokovati saobraćajni kolaps u centru Beograda. Ne iznenađuje zašto se ni Madrid ni Barselona nisu upustili u ovakav eksperiment.

Međutim, narativ kojim se gradski menadžer trudi da zamaskira ne samo jednu nelogičnu garažu, već i podsticanje automobilskog prevoza proširivanjem automobilske infrastrukture na račun javnih površina, manje je važan od veoma smislenih saobraćajnih politika u španskim gradovima. Poučene negativnim iskustvima urbanog razvoja prilagođenom automobilu, od svog dolaska na vlast u aprilu 2015. godine, građanske platforme Ahora Madrid (Madrid, odmah) i Barcelona en Comu (Zajedno za Barselonu) izrađuju detaljne studije i preduzimaju konkretne mere za destimulisanje automobilskog saobraćaja. Izdvojila bih samo dve, obe u direktnoj suprotnosti sa „španskom“ rekonstrukcijom Kneza Miloša.

Iz Ahora Madrid stigao je predlog da se centralna arterija Gran via preuredi u ulicu udobniju za pešake uvođenjem kontinuiranog trotoara, smanjenjem broja kolskih traka sa šest na četiri ili dve, po potrebi i dopuštanjem kolskog pristupa samo stanarima. Sredinom februara, građani Madrida su preko stranice za onlajn participaciju „Decide Madrid“ referendumski odlučivali o budućnosti Gran Via. Oko 90% učesnika glasalo je za proširenje trotoara i davanje prioriteta pešacima i javnom gradskom prevozu.

Grad Barselona nedavno je izradio tehničku studiju za spajanje dve tramvajske linije i uklanjanje dve kolske trake duž Avenije Dijagonal, jedne od najdužih gradskih ulica. Studija predviđa da bi rekonstrukcija avenije dovela do 118.000 novih korisnika gradskog prevoza na ovoj trasi i 12.500 automobila dnevno manje na ulicama Barselone.

Ni Madrid ni Barselona više ne troše budžetska sredstva na proširivanje prostora za automobile u centru, već i dalje poboljšavaju ionako odličnu mrežu javnog prevoza. Takođe im ne pada na pamet da apsurdnim garažama odgovaraju na potrebe apsurdnih projekata, kao što su „Beograd na vodi“ i „Skajlajn Belgrejd“. S obzirom da je gradski menadžer najavio slične garaže ispod NJegoševe ulice i Bulevara Kralja Aleksandra, ostaje nam da se nadamo da će što pre ponovo posetiti Španiju, ovoga puta otvorenih očiju.