Kad se povodom javne analize nekog osetljivog političkog pitanja odgovara oštrim ličnim diskvalifikacijama, stvari ne stoje dobro. To zahteva i odgovarajuću principijelnu reakciju. Želimo da ukažemo na okolnost koja ima sva obeležja „kampanje“ koja se na portalima u elektronskim medijima i društvenim mrežama vodi protiv javno izrečenih stavova Vesne Pešić.
Ima indicija da je u pitanju organizovana parapolitička akcija, sa elementima govora mržnje, kojom se Vesni Pešić pripisuje navodna podrška navodno ilegalnim vezama premijera Ivice Dačića s liderima organizovanog kriminala. Sposobnošću da pravovremeno reaguje i precizno predvidi nastavak političkog procesa, Vesna Pešić je očigledno osujetila nečije konkretne interese i zasmetala preciznošću kojom je ukazala na naše političke i društvene prioritete.
Ukoliko zaista postoji podudarnost prioriteta, stvarnih i iskrenih, na dosad veoma udaljenim političkim stranama, tim bolje. To se posebno odnosi na odustajanje SPS-a i SNS-a od agendi ratne politike i privrede, na razgovore sa susedima, pregovore sa EU, obračun sa tajkunima i fiskalnu konsolidaciju. U pitanju je politička orijentacija na putu punom prepreka, ali su taj put dosada prešle gotovo sve uspešne evropske nacije u procesima evropskih integracija i izgradnji novih vrednosti savremene civilizacije (setimo se samo Francuske i Alžira).
Objektivnom posmatraču teško je uočiti bitnu razliku između „sumnjivih“ veza premijera Dačića sa onima koje su navodno održavali lideri i visoki funkcioneri drugih parlamentarnih stranaka sa pripadnicima kriminalnih grupa i ostalim izvođačima 24 sporne privatizacije. Znamo koliko je Borisu Tadiću nakon izbornog poraza smetala Vesna Pešić, ali isto tako znamo koliko mu nije smetao Ivica Dačić kao koalicioni partner, iako je sve vreme bio pod „prismotrom“.
Svojevremeno su građanska Srbija i civilni sektor podržali Čedomira Jovanovića uprkos potvrde njegovih sličnih susreta s periferijskim klanovima. Tada je definisan i pravno-politički prioritet da se procesuiraju izvođači atentata na premijera Đinđića, dok je čitava politička pozadina zanemarena pred potrebom očuvanja političke stabilnosti i kontinuiteta institucija. Dovoljno je ponovo pogledati spisak „uglednih javnih ličnosti“ koje su podržale Preokret, u iščekivanju ulaska u beogradsku i republičku vlast, i biće jasniji ne samo profiterski nagon naše političke strukture, nego i neki od konkretnih motiva javne diskvalifikacije Vesne Pešić.
Uporni i sinhronizovani napadi na Vesnu Pešić ukazuju na izvesno političko prestrojavanje u Srbiji koje je, uz sve protivrečnosti, za nas ohrabrujuće. Napadi na Dačića i Vučića i politiku „jedinstvenog pravca“ u rešavanju kosovskog pitanja i obračun sa korupcijom i kriminalom, uz tezu o „povratku u devedesete“, krici su ne samo povređenih sujeta, nego i nekih ugroženih nelegitimnih interesa. Ukoliko su Dačić i Vučić spremni da realizuju postavljene prioritete, pitamo se u službi čijih interesa su se do danas sistematski sabotirali svi reformski i integracioni procesi.
Sve upućuje na okolnosti da je politička podrška Vesne Pešić Dačiću i Vučiću definisana realizacijom postavljenih prioriteta, a ne relativizacijom njihove prošlosti. Takav stav mi podržavamo. Neka druga tumačenja potiču iz zamene teza i krivotvorenja stavova Vesne Pešić, u pamfletima koji su, nadamo se, ispod političkog nivoa onih koji ih lansiraju.
Autori su profesori Beogradskog univerziteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
