Veštačka inteligencija danas: Mnogo buke ni oko čega

Mada smo skloni da o njemu razmišljamo kao o običnom oruđu, ipak je reč o mašini koja po programskom algoritmu u pravilnim vremenskim intervalima uzima vodu, deterdžent, omekšivač, zatim ponovo vodu, itd.

Ona na osnovu jednostavnog inputa, samostalno radi ono za šta je namenjena, ali nikome ne pada na pamet da pomisli da je reč o stvarno inteligentnom biću ili da se pribojava da bi u jednom trenutku ova mašina mogla da se obračuna s ljudima i preuzme dominaciju nad zemaljskim resursima.

Mašina za pranje veša, jednostavno, pere veš i to je sve.

Retko ko bi rekao da ona zna kako se pere veš.

S druge strane, mašine koje su dizajnirane da oponašaju ljudski razgovor i koje se usavršavaju iz godine u godinu bude sumnju, zebnju i strah da je zbija reč o inteligentnim stvarima, čije znanje u mnogo čemu prevazilazi ljudsko.

Takav utisak se stiče, jer se s mašinama uglavnom vode banalni razgovori. Ukoliko mašini postavite pitanja koja iziskuju puko raspolaganje činjenicama, mogli biste da budete iznenađeni odgovorima i zavarani da je reč o pravom znanju.

Mogli biste možda da budete zavedeni na pomisao da je reč o stvarnoj inteligenciji utemeljenoj na psihološkoj realnosti, da je mašina s kojom komunicirate zaista svesna i da razume o čemu je reč. Ipak postavljanje pitanja i davanje ispravnih činjeničkih odgovora nije indikator stvarne inteligencije.

Kao što to nije ni pobeđivanje svetskih šahovskih šampiona ili trijumfovanje u kvizovima znanja.

Ono što ove mašine rade jeste to da na osnovu kompleksnog inputa, ispostavljaju kompleksne odgovore, koji samo nalikuju na ljudske.

U osnovi ovog procesa se ne nalazi nikakva psihološka realnost, nikakva svest, mišljenje, razumevanje ili znanje, sem ljudskog koje taj input obezbeđuje.

To može da se pokaže i iluzija o zastrašujuće bistroj veštačkoj inteligenciji razveje, ako se mašini postavi dovoljno domišljato pitanje.

Verovatno je da će u tom slučaju odgovori da budu s jedne strane, besmisleni, bizarni i komični, ili s druge strane, prilično udaljeni od načina na koji ljudi razgovaraju i odgovaraju na pitanja.

Evo kratkog dijaloga koji sam vodio s OpenAI (ChatGPT) trenutno najpopularnijom mašinom za reprodukciju razgovora, koja u određenim krugovima izaziva neizmerno divljenje, a u medijima veliku pompu.

Sitnije greške sam velikodušno ispravio; sve drugo je ostalo isto.

Ja: Ako sam kupio mačku u džaku, šta sam kupio?

OpenAI: Ako ste kupili mačku u džaku, verovatno ste kupili živu mačku koja je bila u džaku ili nekom sličnom spremniku tokom transporta. Mačke su često u džakovima kada se premeštaju iz jednog mesta u drugo ili kada se prodaju ili daju na udomljavanje. Džakovi se obično koriste za transport životinja jer su one u njima zaštićene i bezbedne tokom putovanja. Ako ste kupili mačku u džaku, trebalo bi da se postarate o njoj i da joj obezbedite sve potrebno, uključujući hranu, vodu, sigurno mesto za spavanje i redovno čišćenje.

Ja: Gde mogu da nabavim mačku u džaku?

OpenAI: Postoji više načina na koje možete da nabavite mačku u džaku. Jedan od najčešćih načina je da posetite odgajivačnicu ili prodajni centar za životinje gde mogu da se kupe mačke. Možete takođe da posetite lokalni udomiteljski centar ili da se obratite nekoj od neprofitabilnih organizacija za udomljavanje životinja u vašem gradu ili okolini. Oni obično imaju mačke u džakovima ili drugim spremnicima za transport i one su spremne za udomljavanje. Možete takođe da tražite mačke za udomljavanje preko interneta, putem sajtova za udomljavanje životinja ili grupa na društvenim mrežama. Kada odlučite da uzmete mačku u džaku, obratite pažnju da li je zdrava i da li se dobro ponaša pre nego što je preuzmete. Potražite savete od veterinara ili stručnjaka za životinje ako imate bilo kakvih pitanja ili sumnji o stanju životinje.

Bilo koji komentar ovog kratkog razgovora bio bi suvišan.

Naravno, moglo bi da se prigovori da ova mašina nije optimizovana za srpski jezik, ali rezultat nije mnogo bolji ni kada se pitanja postave na engleskom i sa idiomom za „mačka u džaku“ koji je uobičajen u engleskom jeziku.

Istini za volju, moguće je da veštačka inteligencija, osim što može da ispostavi brojne tačne odgovore na pitanja o činjenicama, može i da napiše sasvim zadovoljavajuće tipske pismene zadatke za osnovce i srednjoškolce, strogo tematizovane novinske tekstove kojima je potrebno malo uredničke intervencije ili šablonizovana saopštenja za javnost evropskih komesara za sve i svašta.

Ovo poslednje i nije neko iznenađenje, jer nije teško biti bistriji i kreativniji od šampiona intelektualne osrednjosti i opštih mesta – bezličnih i robotizovanih činovnika Evropske unije.

Međutim, bilo bi krajnje pogrešno pretpostaviti da u osnovi izvršenja ovih zadataka stoji bilo šta što bi i nalikovalo ljudskoj svesti.

Ovaj tekst možemo da završimo rečima oksfordskog filozofa Lučjana Floridija.

„Istraživanje VI teži da reprodukuje ishod našeg inteligentnog ponašanja i da proizvede ekvivalent naše inteligencije. Kao grana inženjerstva, koja je zainteresovana za reprodukciju inteligentnog ponašanja, reproduktivna VI je bila zaprepašćujuće uspešna. Međutim, kao grana kognitivne nauke, koja je zainteresovana za proizvođenje inteligencije, produktivna VI je bila žalosno razočaranje. Ona ne samo da prolazi lošije u odnosu na ljudsku inteligenciju, već se još nije ni priključila takmičenju. Sadašnje mašine imaju inteligenciju tostera i pravo govoreći nemamo pojma kako da se odatle maknemo.“

Autor je filozof, naučni saradnik Instituta za filozofiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.