Veštačka inteligencija je AI, prirodna pokvarenost je AV

Srbija je, hvala Vučiću, ekonomski i tehnološki davno prestigla Ameriku, koja jedva drži korak za nama. Ostatak posustalog trulog zapada, zanemoćao i zadihan, ljubomorno nas gleda u potiljak, dok nezaustavljivo odmičemo putem progresa i napretka. Srljajući sve dublje u zlatno doba, u kom smo već do guše i mi Srbi sve češće posežemo za blagodetima veštačke inteligencije.

Tako je zla i opaka opozicija po rečima Aleksandra Vučića, tvorca našeg zlatnog doba, iskoristila ovu tehnološku tvorevinu da naudi Damiru Zobenici, visokom funkcioneru Srpske nasilne stranke i po svemu sudeći koordinatoru naprednih batinaških falangi. Uputstva izdata Jurišnim odredima Srpske nasilne stranke kako da prave incidente prilikom odavanja pošte ubijenim putnicima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, po rečima Vučića, nije izdao Zobenica, već veštačka inteligencija.

Možda je tehnologija čovečanstvu zaista otvorila nove vidike, možda je inteligencija zaista postala veštačka. Ali bahatost, nevaspitanje i primitivizam naprednih silnika i dalje su prirodni.

Koliko god bio brz tehnološki napredak u ovoj oblasti, veštačka inteligencija još uvek nije u stanju da smisli nešto tako podmuklo, podlo i pokvareno, kao što su Vučićeva opravdanja i prenemaganja. Veštačka inteligencija se obeležava početnim slovima AI, ali prirodna pokvarenost i karakter hulje se još uvek obeležavaju sa AV. Barem u Srbiji.

Znam nebrojeno mnogo mladih ljudi, pogotovo dece, koja se uveliko služe blagodetima veštačke inteligencije. Oni su svakako budućnost ovog dela planete. A budućnost u tim godinama zna da izgleda svetla i čista.

Svetlost je najveći neprijatelj tame i mračnjaka. Zato su oni koji su na izbore izašli sa sloganom Za našu decu, pesnicama nasrnuli na iskre svetlosti u carstvu tmine. Deca koja su rešila da odavanjem pošte nevino ubijenim u Novom Sadu, pošalju jasnu poruku da ne žele da budu sledeći koje će AV gurnuti pod nadstrešnicu nekog svog novog Potemkinovog sela, postali su meta režima. Jer mnoštvo iskri, očas posla zapali neugasli svetionik slobode.

Naša deca poručila su da ne nameravaju da budu dobrovoljne žrtve zarad rejtinga pomahnitalog tiranina. Tiranin je odgovorio prozivkom golobrade generacije koja je čvrstim iskorakom uskliknula: „Neka bude svetlost!“

Gazdin čopor je odmah nasrnuo na jagnjad. Kad čizmom neko šutne u žar iz koga lete iskre Vitlejemskog plamena novog života, kad se pendrekom neko zaleti na Prometejski plamen Slobode, uvis poleti još hiljade i hiljade novih žiški.

Mlado drvo teško sagori. Ali se lako slomi. Zato stara šuma ne sme ćutke i mirno gledati kako tiranin od te mladice pokušava da napravi držalju za još veću sekiru. Za nove hvatove drva, za nove posečene tek stasale šume.

To je već dovoljan razlog da umesto naše dece ustanemo svi mi koji smo spremni da zaustavimo napredno ludilo. MarisAV Petrović je ponovo u sedlu.

Naša deca ne smeju biti prozvana. Peto dva smo mi, a ne nedozrelo mlado žito.

Na ulice Srbijo. Za našu decu!

Autor je narodni poslanik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.