Vezivanje policije za režim

Uvredljiv i ničim izazvan odgovor na opasku Igora Božića o broju automobila sa „blinkerima“ naterao je deo javnosti da se zapita – postoji li više linija razgraničenja između države i partije.

Ova linija je, da se razumemo, u Srbiji uvek bila porozna.

Svest da država postoji isključivo kao servis građana, a da su funkcioneri na vlasti državni službenici nikada zapravo nije pustila korena.

A ako građani od funkcionera ne očekuju da se ponašaju u skladu sa ovim principima, onda teško da će oni sami toga da se sete.

U skladu sa tim saopštenjima državnih institucija nije manjkao ni taj politički podtekst.

Ali, postojala je neka mera.

Pa se tako u saopštenje o nekom hapšenju ubaci izjava aktuelnog ministra policije, iako on sa samim hapšenjem nikakve veze nije imao.

Bilo je tu i uvredljivih saopštenja, poput ovih o Božiću, a u toj kategoriji su se isticale bivše državne sekretarke Biljana Popović Ivković i Jana Ljubičić.

Međutim, ti odgovori su imali jednu bitnu razliku – uvek su bili potpisani imenom i prezimenom.

Poslednja saopštenja otišla su nepotpisana, stavljajući njene uvredljive ocene u usta svim pripadnicima ministarstva.

Time se kaže da je mišljenje svih pripadnika MUP-a u savršenom saglasju sa mišljenjem ministra Vulina.

Ono što je posebno zabrinjavajuće kod ovog poistovećivanja vlasti i policije je što ono teško da može da se samo svede na pisanje saopštenja.

Odavno se osnovano sumnja da politika usmerava operativni rad policije a dokaze za to je sve teže prikriti – nelegalno angažovanje policije u Potočarima, neovlašćeno prisluškivanje novinara, ignorisanje poziva građana iz Savamale, disciplinsko sankcionisanje policajaca koji su uhapsili Koluviju, prekomerna upotreba sile tokom protesta…

Ovako čvrsto vezivanje policije za režim poslednji put je u Srbiji praktikovao Slobodan Milošević. Jedina razlika između Miloševićeve i Vučićeve policije je ta što je Slobina češće koristila pendrek.

Ali, oba režima, čiji je Aleksandar Vulin bio sastavni deo, policiju vide kao svoju produženu ruku.

Samo je pitanje vremena kada će i većina građana na isti način početi da posmatra policiju, shvativši da ona ne štiti njih i njihovu bezbednost, već da štiti režim. Jednom kada se to desi – početak je kraja.