Vidimo se 2020.

Najšira slika je da su u Srbiji vrlo suprotstavljene dve grupe ljudi. U jednoj manjinskoj su oni koji od vlasti očekuju previše. U drugoj, većinskoj, jesu oni koji se zadovoljavaju i malim. U prvoj grupi zavladalo je opšte razočarenje rezultatom izbora. Kod njih su političari uvek na ispitu fiktivne zrelosti koji svake sekunde moraju biti superiorne demokrate i reformatori. Sve ispod toga je ništa. Ova grupa je sad svu pažnju usmerila na Đilasa, ali ne toliko sa nadom u njegov uspeh, koliko prateći da li će, i kada pasti i odustati.

Samo poneko je svestan da je Đilas napravio prvi pravi politički uspeh protiv Vučića od 2012. Ako pogledamo cifre, uzeo je duplo manje od Vučićeve liste, što je uz tako jako medijsku i funkcionersku kampanju vlasti, uspeh. Ali, nisu samo glasovi u pitanju – i Saša Janković 2017. je uzeo neke glasove, ali se pokazalo da to nije dovoljno već u izbornoj noći 2. aprila. Đilas je sada povukao prvi potez – na izborne rezultate reagovao vrhunski, onako kako bi to uradio Vučić na njegovom mestu. Nije pokazao razočarenje, nisu u njegovom štabu novinarima utučeno čitali procente, nego je odmah stao i rekao, super, sada smo se digli, sada idemo na parlamentarne izbore 2020. Da li će osnovati stranku za te izbore, da li će nastupati poput ruskih opozicionara samostalno, kao svojevrstan medijsko-politički projekat, uopšte nije od presudne važnosti. Uostalom, zamislimo da sada Vučić odluči da se povuče, samo zamišljanja radi, šta bi ostalo od Srpske napredne stranke? Tu famu o ljudima i odborima, upravo su uspešno srušili ovi izbori na primeru i DS, i radikala, a i DSS. LJudi jesu bitni i organizacija, ali ne kao u vremenu klasičnih političkih partija, niti je to aktivizam radi aktivizma kao kod Patkice.

A druga, većinska grupa u Srbiji, koja od vlasti ne očekuje da prestane da potkrada državni novac kroz zloupotrebe i korupciju, kojoj je važno da danas ima za hleb i komunalije, da nema rata i da neko hapsi džeparoše po prevozu? NJih Vučić i dalje drži u uverenju da im on daje više nego što bi im dao Đilas, da neće dati Kosovo, da nas neće odvezati od Rusije, ali i da smo i dalje na bezviznom režimu sa EU. I teško da će to njihovo uverenje isprobavati na vanrednim izborima, koliko god da Đilas ili neko drugi pritiskao. Vidimo se, dakle, u redovnom terminu 2020.