Vidimo se ispod Savskog mosta

I dok Alo otkriva da iza lažnih ekologa stoje Kurti i ukrajinski lobi, na protestu za bezopasan vazduh održanom 13. novembra ove godine okupilo se više hiljada građana, budućih mladih roditelja i roditelja sa decom, studenata, starijih sugrađana. Čini se neki pristojan i zamislite taj bezobrazluk – traži čist vazduh.

U pristojnom društvu institucije ne ponižavaju građane. To je definicija. Ali mi ne živimo u pristojnom društvu, jer se dan posle protesta za bezopasan vazduh, aktuelni gradonačelnih Beograda dr Aleksandar Šapić „prošetao“ po televizijskim kanalima, od K1 do RTS-a, svuda izjavljujući da građani nisu u pravu jer u Beogradu od 2017. do 2022. godine nije bilo zagađenja.

I sve bi išlo glatko po gradonačelnika da upravo tih dana Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije nije objavila godišnji izveštaj o stanju životne sredine u 2021. godini u kojem decidirano navodi da je na teritoriji Beograda, u tom periodu, baš svake godine, vazduh u poslednjoj, trećoj kategoriji – zagađen.

Sada, doslovno, i bake i deke znaju da prate stanje kvaliteta vazduha na aplikaciji AirVisual, na kojoj se svake zime Beograd nalazi među prvih deset mesta na zagađenju vazduha. No, i bez neke aplikacije, čula nam govore da je vazduh prekomerno zagađen i da nas to ugrožava. Zato narod izlazi na ulicu i traži od države da primenjuje mere za smanjivanje zagađenja.

Iako za vlasti građani nisu u pravu, to će se promeniti onog trenutka kada ih bude toliko na ulici da mogu da ih vide i čuju čak i inače neosetljivi vlastodršci poput gradonačelnika.

Kao što su onomad studenti bili u pravu, tako je prošle godine narod koji je blokirao Gazelu bio u pravu što traži povlačenje zakona o eksproprijaciji i ako je Vladar rekao da nije spreman na kompromise. To je potvrdilo staru istinu da kada se okupi dovoljna „masa“ zahtevi se onda moraju uvažavati.

Novi protest za bezopasan vazduh će se održati 4. decembra, ispred Savskog mosta koji je odoleo uništenju u Drugom svetskom ratu. Savski most je simbol i našeg povezivanja, prevazilaženja teškoća i otpora rušilačkim nastojanjima, a prošle godine se na jednom drugom mostu pokazalo da je za građane most linija odbrane sa koje se ne odstupa.

Savski most je naš i ima ko da ga brani. Kada je prošle godine ekološki bunt u Srbiji dostigao kulminaciju, građani su pokazali da su spremni da objasne čiji su mostovi. To znači da ima samosvesnih ljudi spremnih da izađu na ulicu, samo je potrebno da imaju motiv.

Na najvećem prošlogodišnjem protestu za bezopasan vazduh je bilo 30.000 ljudi. Toliki broj ljudi predstavlja „kritičnu masu“ koja je dovoljna da se svih pet beogradskih mostova blokira. Pošto se institucije ne oglašavaju o onom što su građani od njih zahtevali kao mere potrebne da se preduzmu kako bi se vazdušno zagađenje smanjilo i tako sačuvali i životi, očigledno je da moramo da im to objasnimo na način koji izgleda jedino razumeju.

Zato je potrebno da se 4. decembra okupimo ispred mosta, da bismo kao dovoljno velika grupa edukatora provežbali blokade mostova koje će uslediti šest dana kasnije ukoliko se institucije i dalje budu oglušivale o zahtev građana da im omoguće bezopasan vazduh.

Autor je građanski aktivista organizacije Eko straža

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.