Vidljivi bog koji bdi nad državom

Što se dečaka i vukova tiče, mogli bismo da prihvatimo da je koristio metafore, da začini priču. Tvrdnja o promeni Ustava mogla bi da nas zabrine, ako još uvek imamo potencijala da se bavimo predsednikovim predstavama.

Treba, samo, da se setimo kako je pre šest godina tvrdio da se neće nikako kandidovati za predsednika, pa da potvrdimo koliko su njegova obećanja čvrsta. Zanimljivo je, međutim, da je rekao da on neće menjati najviši zakonodavni akt, iako je u njemu predviđeno da se promene mogu vršiti isključivo referendumom.

Potvrdio nam je javno, i bez ikakve ograde da je on „sve i svja“ i da može kako hoće. A hteo je onima koji ga obožavaju, i za koje veruje da predstavljaju većinsku Srbiju, da ukaže milost, i da im se predstavi kao božanstvo koje je sišlo među „narod“. Hteo je da to uradi pre Boga, za koga se veruje, da će se javiti na Bogojavljenje.

Preduhitrio ga je jer treba da se zna ko je alfa i omega u Srbiji. On je vidljivi bog koji danonoćno bdi nad državom koju je podigao iz pepela i stvorio zajednicu „srećnih i bezbrižnih ljudi“.

Zbog toga nije želeo da ih zamara nekim otrovima koji su iscurili iz cisterne i potrovali više ljudi. U tom slučaju bi trebalo da im objasni zašto je voz iskliznuo iz šina zbog trulih pragova.

Možda bi ga tada neki novinari sa „tajkunskih, izdajničkih“ medija pitali zašto pruga nije renovirana kad se javno govorilo da je u te svrhe opredeljen novac iz Evropske unije.

Nije hteo da se petlja sa njima, pošto je već otkrio da su oni „NATO lokatori“ i da otvoreno rade protiv svoje zemlje.

Ipak je morao da upozori „svoj narod“ i da kaže kako Beogradom vršljaju na stotine stranih agenata koje su neprijateljske države poslale da špijuniraju i ugrožavaju njegovo nikad viđeno i neprevaziđeno delo. Ali, niko ne treba da brine, jer ih je on sve otkrio, jer nije vuk koga su smestili u cirkus, on je vuk koji je stvorio sopstveni cirkus, kako bi u njemu mogao da izvodi čudesne performanse, kojih se niko u istoriji cirkusa nije setio.

Govorio je predsednik i o velikim planovima (jer kakvi bi drugi mogli biti kad ih on planira) i o velikim platama, i kako je obezbedio struju i grejanje. Ne reče ništa o inflaciji, ni zašto je propao EPS, ni zašto Kinezi uništavaju sela u okolini Bora, pa ni o tome zašto je hiljade ljudi napustilo zemlju sličnu rajskom vrtu.

Takve pojave ne postoje u njegovom idealizovanom svetu, postoje incidenti, koji se svuda u svetu događaju, pa i kod nas, ali to nema veze sa njim. A ako neko to što je naopako (a sve je naopako) poveže sa njegovim imenom, lako će ga ućutkati, jer se zna da je taj „strani plaćenik i izdajnik“.

Odavno je predsednik objektivnu realnost zamenio virtuelnom.

U ovu, punu problema, nesreće, siromaštva i haosa ne zalazi. Svaku sumnju koja mu se eventualno pojavi u trenucima slabosti lako odbaci višesatnim monolozima na sopstvenim televizijama. Nikada ne bi izrekao rečenicu koja se prepisuje Luju XV „posle mene potop“ jer nas je već potopio, a većina to ne želi da zna. I zato The show must go on.

Autorka je lekarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.