Vidovdansko opsenjivanje prostote

Međutim, srpska plemena od te bitke nisu mogla da se oporave, pa su Turci zavladali ovim prostorima. Posle viševekovnog ropstva i oslobađanja od turske okupacije u Prvom i Drugom srpskom ustanku, dakle u 19. veku, nepoznata, verovatno crkvena lica, iz nepoznatih razloga, proglasila su taj 28. jun za praznik i jedan od najsvetijih dana u srpskoj istoriji pod nazivom Vidovdan.

Sve su to dakle istorijske legende, neproverljive činjenice, uverenje koje se zasniva na mitovima, opisima pa i tračevima kada se po nacionalističkim kriterijumima „plemenska“ otadžbina prostirala od Vardara pa do Triglava, odnosno s kraja na kraj Balkana.

Znam da će svetosavci ovo proglasiti za nečuveni atak na srpsku istoriju i kulturu, ali najnoviji trač u režiji tzv. predsednika Srbije govori da sam u pravu.

Naime, u skladu sa tom nikad objašnjenom i ničim utemeljenom odlukom o Vidovdanu kao svetom srpskom danu, Aleksandar Vučić se u Palati Srbija razbacivao sa državnim odlikovanjima kao sa novogodišnjim konfetama. U uvodnom govoru lupio je i ostao živ rekavši između ostalog i ovu nebulozu: „Vidovdan je praznik važan za opstanak naše države. To je život iz kog stvaramo novi život.“

Nije naravno objasnio, jer se nebuloza ne objašnjava, kakvo je to čudo ili magija kojima se dan kada izgine desetine hiljada ljudi, pretvara u život iz koga se stvara novi život!?

Sam je odredio dobitnike i podelio trideset jedno odlikovanje brojnim ličnostima iz zemlje i inostranstva, koje su, kako je rekao, svojim dugogodišnjim radom i delima doprinele ugledu naše zemlje i dale nemerljiv doprinos društvu.

U ime svih odlikovanih zahvalio se selektor Fudbalskog saveza Srbije Dragan Stojković Piksi, izjavom u stilu svog političkog mentora: „Jaka, mudra i složna Srbija može puno.“ Ja bih dodao da može i prazno, ali šalu na stranu.

Zdrav razum nikako ne može da razume motive ljudi koji primaju državna odlikovanja iz ruku čoveka koji je za deset godina neograničene vlasti uništio državu i sve njene institucije a društvo podelio na „naše“ i „njihove“, pri čemu su „naši“ vlast, a svi ostali sirotinja raja.

Ako čovek i može da razume ljude iz sveta sporta – Boru Milutinovića, Svetislava Pešića i Dragana Stojkovića, koji celog života ponavljaju idiotske fraze u stilu „mene politika ne interesuje“, ne može nikako da shvati u kom to svetu žive ličnosti poput akademika Vasilija Krestića i Svetislava Božića, pozorišni reditelji Egon Savin i LJubiša Ristić, novinarka LJilja Smajlović ili glumac Miloš Biković.

Na stranu svi Vučićevi „rani radovi“ i ono čuveno radikalsko „100 muslimana za jednog Srbina“, ali ne mogu da verujem da pomenuti ozbiljni ljudi, za deset godina neograničene vlasti Aleksandra Vučića i pored svih afera od rušenja Savamale, Krušika i Jovanjice, do ubistava Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića, nisu shvatili da je tzv. predsednik izbrisao razliku između politike i kriminala.

Da ne radi ništa drugo nego učvršćuje ličnu vlast. Da je Srbiju pretvorio u najkoruptivniju zemlju u Evropi, pokvario odnose sa svim susedima, rehabilitovao ratne zločince.

Jednom rečju u svet politike vratio praksu i vokabular iz devedesetih godina prošlog veka. Da li je moguće da samo oni ne vide njegovu svakodnevnu agresiju i netrpeljivost prema političkim protivnicima, njegovo promovisanje ksenofobije, nacionalizma i šovinizma, mržnje i nasilja svih vrsta.

NJemu zbog vlasti ne odgovaraju pravna država, mir, tolerancija, demokratski izbori, niti ulazak u svet pravno uređenih država Evrope. NJegov „srpski svet“ je svet rata, mržnje, zločina, diktature, kao u Putinovoj Rusiji na primer.

Svemu tome gotovo svakodnevno svedoče i nosioci Vučićevih odlikovanja a ponašaju se kao da im to nije važno. A da sjaj Karađorđeve zvezde ne može sakriti mrak u kome se Srbija nalazi, uverio se odlikovani Svetislav Pešić samo par dana posle lažnog Vučićevog glamura.

Na odlučujućoj utakmici u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo Srbija – Belgija u Nišu. Susret je morao biti odložen zbog nestanka električne energije a organizatori nisu umeli da pokrenu generator u hali Čair.

Sutradan još veća bruka. U svetu košarke anonimna Belgija savladala je zemlju košarke i nekadašnje prvake sveta.

Nadajmo se da će i Pešić i svi ostali Vučićevi laureati shvatiti da nema prečeg zadatka od suprotstavljanja samodršcu koji je državu i društvo doveo do agonije iz koje se ne vidi izlaz. Suprotstaviti se kriminalcima na vlasti jedina je ljudska, moralna i patriotska dužnost svakog građanina Srbije.

Autor je novinar