Vihori laži u službi razvojne politike

Kad bi se iz nekog satelita sa teleskopom koji može da detektuje laž pogledalo na Zemlju, verujem da bi se mogla uočiti „jata tornada laži“, koja vrludaju na sve strane i ostavljaju pustoš za sobom, dok u njihovim središtima – tzv. očima, kao lelujava pogonska vratila, piruju nacionalni „upravitelji“ koji lažima kovitlaju sve oko sebe!

Na prostoru Srbije taj kovitlac bio bi veoma uočljiv.

On hara i destruiše njeno društvo decenijama, a intenzitet mu počinje ubrzano da raste od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka, i sa kratkotrajnim stagnacijama dosegao je sadašnje razmere koje su u neskladu i sa veličinom državne teritorije i sa brojnošću srpskog društva.

Najveće imperije uvek su bile i najveći generatori „tornada laži“.

Lažna vrednost novca, lažne borbe za dobro celog čovečanstva, lažni heroji…, imali su svoju svrhu jer su te imperijalne nacije iz okruženja, koje još nije bilo usavršilo tehnologiju za prepoznavanje laži, crple energiju i unosile je u svoj globalni „razvojni vrtlog“, zbog čega je on stalno rastao i bio prilično stabilan.

Međutim i „male nacije“ su, doduše sa velikim zakašnjenjem, zaključile da i one mogu svoje „tornado razvojne vrtloge“ da generišu i uz pomoć laži.

Jeste da su ti njihovi „tornadići“ bili nestabilni, ali za neko vreme i oni su svojim generatorima donosili koliko-toliku energiju iz okruženja koje još nije bilo razumelo tu „tehnologiju“.

U tom međusobnom nadmetanju čiji će „razvojni tornado laži“ biti snažniji i profitabilniji, imperije su počele da se oslanjaju na osvajanje tehnologija za povećavanje brzine širenja laži i na širenje sredstava za eksploataciju „tornada“.

Internet i mobilne mreže su u početku bili na njihovoj starni.

Međutim, i male nacije su uz pomoć naprednih informacionih tehnologija bile u mogućnosti da sve brže prate pokretačke laži velikih i da svojim „vihorima laži“ oduzimaju snagu velikih, zbog čega su se oni počeli da se raspadaju.

Devedesetih godina smo svedočili kako se raspao ogromni „tornado laži“ velike imperije – tzv. istočnog bloka, jer je postao nestabilan zbog velikih „razvojnih laži“ koje je taj blok negovao unutar sopstvenog društvenog tela.

Takozvani zapadni blok je negovao napredniji pristup u kreiranju „tornada razvojnih laži“ od istočnog.

Njegovi „vihori laži“ unutar društava koja su ga činila, bili su manji i sinhronizovani sa dejstvom velikog globalnog tornada generisanog radi crpljenja razvojne energije od ostatka sveta.

Ali, informacione tehnologije koje su tom bloku doskoro bile od pomoći, počele su da bivaju kontraproduktivne, pa i zapadni blok sve očiglednije počinje da kolabira.

Sada je očigledno da su državni proizvođači „razvojnih vihora laži“ uočili da se više na lažima ne može eksploatisati okruženje, i počeli su da se vraćaju propovedanju moralnosti i istine, kao dokazanih alatki za obezbeđivanje stabilnog i postepenog razvoja.

Na staro-novim alatkama, opisanim još u svetim knjigama svih postojećih religija, a zasnovanim na istini, pravdi i malim podsticajnim neravnotežama, već ubrzano rade mnogi državni i naučni umovi današnjice.

Moraju da uspeju u tome jer u suprotnom ljudskom društvu preti kataklizma.

Ja se držeći one narodne „da je košulja bliža od kaputa“ plašim za srpsko društvo.

Jer je u njemu, kao nikada do sada, zacarila proizvodnja „tornada i tornadića laži“ koji nisu usmereni samo prema ka okruženju, nego, prevashodno, prema sopstvenom društvenom habitusu, i što će nakon što, izvesno, ti vihori dožive kolaps – nestati i Srbija kakvu danas znamo.

Autor je profesor Univerziteta