Vihori laži u službi razvojne politike

Ostavite komentar


    1. Profesor Babic je covek visoke kulture. Pratim dugo njegova sjajna oglasavanja u Danasu i nikad nisam primetila da je.nekoga uvredio ili se pravio pametan. I u ovom tekstu on je stavio ram na sliku sadasnje lazljive Srbije, u kojoj dominiraju prekodrinski dodjosi.

      1. A inače u u svakoj opštini dominiraju prekodrinski dodjoši? Evo i ja sam poreklom prekodrinski dodjoš al nešto nisam primetio da dominiram. Svidjalo se to bama ili ne ,sve su to srbi a na jugu srbijebkao i na istoku severu i zapadu iste su uglavnom „domaći“ srbi pa nešto ne vidim da su nešto bolji i da manje kradu.
        Treba da se stidite svojih reči kao i svi koji misle tako.

        1. Ja bih tebe zamolila da ovde nabrojis ko iz vlade nije poreklom prekodrinski dodjos.

  1. Milosevicev ministar i profesor Kg univerziteta U PENZIJI obozava da se „pesnicki“ izrazava koristeci besmislene metafore. Samo da nama, malo vise pismenim, objasni sta su to „tornadici“ lazi. On je iskoristio devedesete da se enormno obogati, bio istovremeno i ministar i dekan fakulteta, zaposlio svoju zenu kao sefa studentske sluzbe na fakultetu na kome je dekan, a da nije imala ni minuta radnog staza, prisvajao naucne projekte kplega, itd. I da nam on danas objasnjava o tome kako vlast laze. Pa on je sa nima bio u koaliciji dvadeset godina. Cudi me redakcija „danasa“ da mu daje prostor za ovakve nebuloze.

    1. Ti si prikane izgleda ispao iz oka nekog vihora laži. Ili možda iz neke megatrend fioke.

      1. Nisam ni prikan, ni prija, nego starosedelac, Kragujevcanin. Doticnog profesora dobro poznaje akademska javnost u Kragujevcu. Raspitajte se malo o onome sto sam napisao. Stojim iza svake reci, a izneo sam samo delic iz „bogate“ biografije penzionisanog profesora. Bio je ministar u vladi Mirka Marjanovica iz redova Nove demokratije, to je lako proverljiva cinjenica. Kao, uostalom i sve drugo.

    2. Hajde @KG Profesor ne brukaj se! Ne pricas o nepoznatom coveku, vec o coveku koga javnost pi dibru poznaje.

  2. Tekst je sjajan dokaz da su banalne tvrdnje banalne baš zato što su tačne. Sve je ovo tačno, dragi profesore.Sve je tačno i – apsolutno beznačajno. Razarajuće banalno. Manite se pisanja, manite se esejističkog razmatranja određenih tema i prebiranja po opštim mestima. Pisanje je posao koji ne trpi bukvalnost. Držite se svog predmeta. Srdačan pozdrav od prijatelja.

    1. Meni tvrdnje iz ovog komentara ne izgledaju tacne. Lice vise na nevest pokusaj da se napravi kakva takva osnova za dezavuaciju Milunovog sjajnog teksta. Ako Vam je g. Babicu ovaj Petar prijatelj, ja ne znam ko bi mogao da Vam bude neorijatelj.

  3. Dok sam živeo u Kragujevcu, upoznao sam mnoge briljantne umove na mašinskom fakultetu a i šire. Žao mi je da se glas tih ljudi retko čuje, jer među njima ima veličina kakvih Beograd nema.

  4. Ne treba vise reci. Jasno je da se posle navodnog civilazacijskog napretka jos vise oslanjamo na zivotinjske parametre prezivljavanja. A najstrasnije je laganje sebe.

  5. “…nestati i Srbija kakvu danas znamo“ – nisam razumeo jel autor misli da je to dobro ili lose?

  6. Vreme dok je Prof Milun bio dekan na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu svi zaposleni pamte kao „zlatne godine“ fakuletata, kada su imali najviše posla, najveće zarade, i kada su najbolje živeli..Uspeo je da za završi započete i zapuštene radove na novom delu fakulteta, da uvede nastavu na stranom jeziku, afirmisao je fakultet na najbolji mogući način, nikada više studenata nije bilo na fakuletu nego tih godina..Znaju to svi koji su radili tada i sarađivali sa njim..Žao mi je kad pročitam bilo kakav „otrovan“ komentar na njegov račun, jer se radi o izvanrednom čoveku i stručnjaku kakvih je generalno malo u ovoj zemlji punoj prevaranata i parazita..Mi bivši studenti Prof Babića znamo zašto smo se otimali za njegov smer..Pozdrav!

    1. Naravno, dragi kolega, samo ste zaboravili par sitnica. Milun Babic je bio dekan Masinskog fakulteta u Kragujevcu (danas Fakultet inzenjerskih nauka) „zlatnih“ devedesetih. Nove zgrade fakulteta su bile zavrsene mnogo pre nego sto je on postao dekan, jos 1989. godine zaslugom profesora Ivkovica. Veliki broj studenata se devedesetih upisivao na masinstvo zato sto je indeks tehnickih fakulteta bio „oslobodjenje“ od sluzenja vojske, odnosno odlaska na ratista. Mi, tadasnji profesori sa drugih nepovlascenih smerova fakulteta, smo jedva sastavljali kraj s krajem dok je on sebi prigrabio preko 90 % svih projekata ministarstava i primao ogromne autorske honorare. O njegovim mahinacijama se mnogo zna, ne hvalite se previse prisnoscu s njim.

      1. Voleo bih da se pohvalim da profesora lično bolje poznajem. Ne znam zašto vam smeta moje mišljenje, niko nije terao studente da upisuju njegov smer, a da ne idu na Vaš (pošto se da zaključiti iz Vašeg komentara da je bio prazan). Biće da niste imali šta da nam ponudite, jer studenti idu gde je perspektivno i gde ih tretiraju sa uvažavanjem. Verujte da smo jedva smo čekali njegovu nastavu, njegova predavanja su uvek bila puna. I nisam studirao da bih izbegao vojsku, kao ni 90% drugih. On je koliko ja znam bio dekan pre nego sto je bio ministar. Uopšte ga ne branim, čoveka i ne poznajem lično, ali zato nazirem Vašu frustraciju. Pa i da smo „izbegavali“ vojsku, očigledno niko nije hteo da je „izbegava“ na Vašem smeru 🙂

        1. U prvi si kolega @
          Marjane! I ja sam jedan od studenata profesora Babića. Od kad je pre nekoliko meseci profesor otvorio svoj fb profil, veliki broj nas su odmah zatražili da mu budemo prijatelji. A tamo on objavljuje i naše akademske radove, od čije složenosti i kvaliteta me podilazi jeza. Često se pitam kako smo ja i moje kolege uspevali to da uradimo, ali se onda setim sa kolikim nam je poverenjem on prilazio i kako nas je mudro vodio. Ponosan sam što sam njegov đak, jer on je jedan od najkvalitetnijih naučnika i profesora. Mislim da ovaj/ova osoba koja ne čita ono što je profesor napisao, već izmišlja, laže i pokušava da okrnji auru našeg dragog profesora, predstavlja onaj deo podzemne Srbije koje bi hteo da sve obezvredi i da „stručnjake“ alfa, megatrend, edukons i drugih univerziteta učini poželjnim i da opravda njihovo postojanje.

    2. Gospodin Babic je bio dekan Masinskog fakulteta u Kragujevcu od 1990 do 1994. Stvarno „zlatne godine“. Preteraste malo mnogo.

  7. Pametan profesor.Sve apstraktno i uopšteno, ništa konkretno jer može biti opasno. Valja se čuvati.

  8. Iako se dugo bavim razvojem, i predajem tu oblast na univerzitetu, nikad do sada nisam bio u prilici da pročitam da je neko, kao što je to učinio prof. Babić, u ovom članku, programiranu laž, i to kako on kaže „tornado laži“, dovede u vezu sa razvojem. Prvo sam bio šokiran, ali sam nakon razmišljanja, i sledeći jezgrovite i tačne Babićeve opservacije, zaključio da je on u pravu. Zahvaljujem Danasu što je objavio ovaj članak, čiji sadržaj otvara novu razvojnu parafigmu, čije razumevanje može pomoći da se spreči devastacija svega oko nas.

  9. Da ne poznajem Miluna „sto godina“ možda bih poverovao botovskom bacaču blata koji se predstavlja pod različitim imenima. Eto, na primer, sećam se da kad sam ja 1989. godine otišao u Nemačku, Milun je bio izabran za dekana, a fakultet je bio jedno napušteno blatnjavo gradilište.

  10. Ja bih jos po nesto dodala u ovaj clanak g. Babica, ali on ima velike kvalitete. Ocigledno je da autor nagazio sjajnu temu, i pokusacu da mu se pridruzim. Ne znam da li je Babic u penziji, ili nije, ali znam da je na celu jednog tima koji rukovodi velikim privrednim EU razvojnim projektom. A sto se tice profesorskog zvanja, prema vazecem zakonu ono se stice i ostaje za ceo zivot.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ognjen Radonjić, profesor

Iz Danasa u bolje sutra.