Ako bi pitali vinare kakva je sličnost između žena i vina, verovatno bi vam rekli: „Vino je kao žena, morate da ga pazite i negujete, a na kraju, za uzvrat, dobijete nepoznanicu“.
S druge strane, neka od najvećih remek dela svetske poezije i umetnosti uopšte, nastala su baš u slavu žena i/ili vina. Tako je bilo nekad, a da li je i sada pokušaćemo da rasvetlimo u tekstu koji sledi. Bilo kako bilo, o ženama, ali i o vinu se i dalje raspreda i piše…
Vino se oduvek smatralo “Božanskim pićem”, iako niko pouzdano ne zna kada je nastalo. Ipak, u najstarijoj knjizi sveta, “Bibliji”, ono se pominje po prvi put kad Isus, na zahtev svoje majke (dakle žene) vodu u vino pretvara! Kasnije, na čuvenoj “Tajnoj večeri”, on učenicima svojim daje hleb i putir vina, govoreći im: „Ovo je telo moje i krv moja“. Od tada se svi hrišćani sveta hlebom i vinom pričešćuju…
Postoji i mnogo manje poznata legenda o nastanku vina, ali je i ona vezana za ženu… Priča se dešava u dalekoj Persiji, kad je jednog vrelog dana kralj Đem sedeo i posmatrao vežbu svojih najboljih strelaca. Odjedanput, pažnju mu je privukla prelepa ptica koja se velikom upornošću borila za život jer joj se zmija omotala oko vrata. Odmah je naredio strelcima da ubiju zmiju, ali tako da ptica ostane nepovređena. Kako su bili vični oružju, strelci tako i učiniše. U znak zahvalnosti, ptica je kralju sletela u krilo u kljunu nosivši nekoliko zrna, koja je on odmah posejao u zemlju. Iz semena je iznikla biljka, a posle nekog vremena, počela je rađati i slasne plodove. Kralj je uživao u slatkom zrnevlju, ali, kako ga je bilo previše, on poče višak ostavljati u drvenu burad. Kako je, nakon par dana, počeo proces vrenja, a ukus postao nekako opor, kralj, kome se sve ovo nije dopalo, naredi da se bure zatvori, odloži u podrum i na njemu napiše “otrov”. I tako bi to bure verovatno dugo stajalo zaboravljeno, da se jednoga dana najlepša devojka iz njegovog harema nije jako razočarala u svog gospodara, za koga je mislila da je nepravedno zapostavlja. Ljubavnu bol, rešila je da okonča ispijanjem “otrova” iz pomenutog bureta. Međutim, umesto da umre, devojka se još više prolepšala, ozdravila i bivala sve srećnija toliko da su je na dvoru počeli “procvetalom ružom” zvati. I od tada, kako legenda kaže, vino se smatra lekom, ali, kako podiže i raspoloženje konzumenta, i neizostavnim činiocem svih ceremonija i veselja.
Autorka teksta i fotografije je predsednica Udruženja Žene i Vino
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
