Virus ne gleda partijsku knjižicu

Želeo sam da se bavim nečim suštastvenim, smislenim i značajnim, kao i svaki utopijama zadojeni pubertetlija. Stariji su stalno govorili da je zdravlje na prvom mestu, samo da je zdravlja, da smo živi i zdravi i ja sam po obrascu „monkey see, monkey do“ lako zaključio šta je u životu najvažnije.

Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. Da ponovo bude zdrav!

Ova pandemija aktivirala je moju fobičnu opsesiju da u svakom zlu osvetlim tragove dobra. Iz svega ovog što nas je snašlo možemo izaći jači, pametniji i otporniji.

Primetili ste da su sa medija spontano nestali medicinski samozvanci, opskurne vračare i neuzemljeni bioenergetičari. Strah je učinio svoje i narod je sebi, pre nego je stavio hirurške maske, opalio dva vaspitna šamara i uvideo da je uzaludno epilepsiju lečiti belim lukom, tumor ceđenom aronijom, a dijabetes molitvom.

Bolno vraćanje u realnost nateralo je da kosture ponovo posložimo u orman, da na tavan odnesemo svu „naučnu“ literaturu čije korice izgledaju kao slikovnice ili bombonjere i da očistimo diskove od dugometražnih emisija sa nadrilekarima, kvaziekspertima opšte prakse i histeričnim antivakserima.

Alternativna medicina je kao i alternativna činjenica – laž!

Vratili smo se nauci i od nje tražimo pomoć. Samo, moramo biti spremni da prihvatimo ćinjenicu da je nauka razbila dogme koje su vekovima trovale čovečanstvo. Filozofske, političke i religiozne dogme.

Danas je dekodirana i dogma o apsolutnoj slobodi. Ne, ne možete bez posledica da tvrdite da surutka leči tumor na mozgu, ne možete da Bibliju reklamirate kao neosporni udžbenik za duhovnu i fizičku higijenu, ne možete da negirate empirijski i istorijski potvrđeni značaj vakcina i antibiotika. Opasno je nuditi nelečenu paranoju za naučni metod.

Najezda podkast šarlatanstva i pseudonaučnog maskenbala obrnuto je proporcionalna stepenu poverenja građana u institucije. Mi smo kao narod nasilno vraćeni u adolescenciju i iznova preživljavamo psihičku, moralnu i emotivnu krizu.

U nastojanju da pronađemo i ponovo izgradimo sopstveni identitet srušili smo sve tradicionalne vrednosti. U totalnoj konfuziji nesposobni smo da razlikujemo dobro od zla, laž od istine, prave od lažnih autoriteta.

U sve to gurnula nas je maligna sebičnost pojedinca koji savremeno društvo posmatra kao pozornicu na kojoj može nekažnjeno da iskaljuje svoje hirove i frustracije.

Pandemija je nastupila kao bolno buđenje.

Zatekla nas je kao loše organizovano društvo, jer je na njegovom čelu osoba koja se ne izdvaja i ne prednjači svojim mentalnim i organizacionim kvalitetima, već patološkom potrebom da svakom nametne bespogovornu poslušnost i nekritičko podređivanje.

Države kojom suvereno vlada ne počiva na zakonu i pravdi, već na strahopoštovanju, strogoj partijskoj hijerarhiji i sistematizovanom nasilju.

Do pojave COVID-19 pristajali smo na autokratiju koja nam je svakodnevno servirala neprihvatljive i nezdrave sadržaje preko medija, kvazielite i uzurpiranih institucija. Strah od smrti mogao bi na nas da deluje otrežnjujuće.

Moramo autokratiju zameniti autoritetom.

Autoriteti imaju definisane ciljeve, empatijsku odmerenost i ambiciju sa dokazivim pokrićem.

Blagotvorno deluje kada se mikrofon preda struci, kada ljudi koji su svoje živote posvetili opštem dobru plene svojim altruizmom i umiruju preplašeni narod.

Nije lako izaći pred građane koji svakodnevno dobijaju packe, grdnje i zabrane od političara koji se ponašaju kao dekompenzovani roditelji. Očuh i maćeha nacije moraju pod hitno na obuku o kolektivnoj psihoterapiji, ako ne žele da broj uhapšenika i samoubica višestruko nadmaši broj žrtava pandemije.

Prva pozitivna posledica korona tragedije može biti prevrednovanje vrednosti i povratak poretku u kojem se poštuje stručnost, požrtvovanje i humanizam.

Druga bi mogla biti ona koju su izvukli Kinezi iz najvećeg zla koje ih je snašlo. Ne, to nije COVID-19, već maoizam koji je odneo više miliona života. I mi moramo da naučimo, na lakši ili teži način, da se država ne sme poveriti ili predati jednom čoveku.

Takva psihopatološka transakcija ne dokazuje koliko je on vredan, već pokazuje koliko smo mi jeftini. Kako da očekujemo da nas On ceni, kada smo na prvi fijuk biča, na prvi njegov lavež poklekli?

Nama ne treba vakcina samo za koronu, nama je hitno potreban imunitet protiv tiranije jednoumlja. Antitela za tu opaku bolest stvaraju se skepsom.

Sumnjajte u sve, zahtevajte dokaze, ispitujte svakog jer pravi autoriteti se premanentno preispituju i potvrđuju. Skepsa je esencija nauke, a nauka ima još jednu spasonosnu osobinu – ona ne deli ljude.

I to je treća potencijalno pozitivna posledica ove naše drame. Moramo da naučimo da se ne delimo. Nemoguće je biti zdrav pojedinac u nezdravoj zajednici.

Uzaludno je da se organski hranite, konstantno vežbate, da se zdravo ponašate i mislite. Čovek je nerazdvojni deo prirode i njen naj(ne)odgovorniji stanovnik.

Virus ne pravi razliku i ne gleda ko kakvu partijsku knjižicu ima. On može da nas zbliži i ujedini, a kada je čovek u harmoniji sa drugim čovekom, čuda se dešavaju.

Borba protiv COVID-19 trajaće mesecima. Ali, borba protiv mržnje može potrajati godinama. Taj virus je mnogo zarazniji, otporniji i smrtonosniji. Moramo ga pobediti.

Počnimo kao što smo počeli i ovu borbu. Stavimo sve političare, ali i sve ostale koji su zaraženi i koji šire mržnju u strogi karantin. Higijena je pola zdravlja!

Autor je klinički toksikolog, član Glavnog odbora Demokratske stranke