Virus, protivnik koga ne možeš uplašiti

Milioni ljudi su se našli pred nevidljivom opasnošću čije se posledice teško mogu anticipirati. Stigao je i u Srbiju čiji su se sluđeni i mnogostrukim problemima frustrirani građani našli na ivici sa koje percepcija svakog dolazećeg dana izgleda zastrašujuća.

Gospodar ovog društvenog konglomerata bio je uveren da je uspeo da stavi pod kontrolu sve socijalne, ekonomske i prirodne resurse. Osećao se nadmoćno i svemoćno.

Iz tih uzvišenih sfera, grubo i neočekivano, spušten je u realnost koju nije kreirao. Nešto što nije očekivao preti da uzdrma njegov svet koji je decenijama gradio od obmana, laži, manipulacija i prevara.

Ne može da ga pripiše „lopovu Đilasu“, „fašisti Obradoviću“, ni onima koji su „opustošili Srbiju“ dok je on nije spasio.

Ne pomaže da upre prst u izdajnike željne da se dočepaju vlasti koju je narod njemu poverio.

Ta mikro čestica ne bira, može da napadne „njegove“ kao i one druge koji to nisu. Pokušao je da opasnost relativizuje i da sa njom zbija neumesne šale, ali nije bilo efikasno. Ne vredi da izgovori čuveno “ pa šta“, “ ja znam istinu i sipam je brzinom munje“.

Pošto je verovao da je njegov sumanuti koncept države ustrojen čvrsto i bez pukotina, prisustvo nepredviđenih i neočekivanih okolnosti ozbiljno su ga uzdrmale.

Njegova infantilna struktura sa predominacijom egocentričnih, egoističkih i narcisoidnih crta, uslovila je omnipotentnu percepciju sopstvenih potencijala.

Sa tih nivoa on je doživljavao da sve zna, sve može i sve ume. Mogao je da daruje, kažnjava, presuđuje i obećava. Iznenada mu to izmiče iz ruku, a ne poseduje mogućnost da tog „uzbunjivača“ optuži i ocrni. Zbog toga povremeno oseća nemoć, koja prerasta u bes i blokira primarno slabu kontrolu emotivnih ekspresija.

Iako poseduje veliko iskustvo u manipulaciji masama, nedostaju mu elementi da anticipira mogući sled događanja. To ga dodatno uznemirava i pojačava napetost koja teži da se oslobodi, pojačavajući postojeću psihičku neravnotežu. Takvo stanje širi paletu negativnih i opterećujućih osećanja, uvodeći na scenu strah od gubitka uloge svemoćnog.

Koliko do juče uživao je da se poigrava sudbinama hiljada ljudi. Sve je bilo spremno za veliku izbornu pobedu na svim nivoima.

Scenario je razrađen i proveren, a rezervna opozicija je zauzela startne pozicije. Hiljade poslušnika vešto je ucenilo i zaplašilo sve za koje je mislio da zavise od njegove milosti. Koncept pobedonosnog pohoda, nenadano, prekida virus.

Protivnik koga ne može uplašiti, uceniti, potkupiti, uhapsiti i uništiti. Za virus gospodar je samo stanište koje može da naseli.

Gospodar ne oseća strah od takvog neprijatelja, ali strepi kako će da održi ljubav i poverenje onih koji mu veruju. Može lako da se dogodi da kod njih preovlada egzistencijalni strah koji ispred svih osećanja stavlja potrebu da se zaštiti život.

Taj nagonski impuls briše sve dotadašnje emotivne konstrukcije i kondenzuje sve mentalne i fiziološke snage da se život sačuva. Pred tom spoznajom bledi strah od mogućeg gubitka posla i privilegija.

Ljubav prema vođi bledi pred brigom i ljubavlju za najbliže. Konformizam i ambivalentnost bivaju potisnuti probuđenom spoznajom o vrednosti sopstvenog života.

Ako se sve tako sklopi i uklopi igre za osvajanje prestola ne moraju da imaju srećan kraj kako je vođa predvideo u svojim somnabulnim vizijama. U danima koji dolaze možda će znak virusa da obeleži njegove uloge drugačijim sadržajem, a građanima Srbije da osvetli život kao primarnu vrednost.

Autorka je neuropsihijatar u penziji