Virus zvani politika

Ali, nije u pitanju samo Covid-19. On je ovde prolazni, nezvani gost. Jedan drugi, zarazniji i smrtonosniji virus Srbi nikako da savladaju i da postanu imuni na njega.

Pošast koju POLITIKA ostavlja u Srbiji gora je od kuge, kolere, HIV-a, svinjskog, ptičjeg virusa i svih ostalih nesreća koje će doći i proći. Kod nas je POLITIKA mutirala u bolest. Ona je zarazna, prenosi se pljuvanjem, ima kratki inkubacioni period, a posledice su neretko fatalne.

Korona virus je dramatično opasan za pacijente sa hroničnim oboljenjem poput dijabetesa, hipertenzije, bubrežne slabosti…

Pandemija koja kuca na vrata društvu koje boluje od najgoreg oblika politikanstva i strančarenja prohujaće poput cunamija na Pacifiku.

Da li iko ima dilemu da režim neće pokušati da zajaše ovaj infektivno-propagandni talas.

Hazard jeste veliki, ali je vlast već odavno navikla da funkcioniše po win-win obrascu; ako sve prođe kako treba, zasluge će prepisati sebi; ako Srbija doživi makar i jedan čin italijanske tragedije, odgovornost će svaliti na nedisciplinovane građane i neprosvećeni narod na čiji se neradnički mentalitet i orijentalne navike Vođa neprestano žali.

Duga je ova pauza za Balkan.

Umorili smo se od dvodecenijskog mira. Neki rat mora negde da izbije, čisto da ostanemo u formi i ispoštujemo tradiciju do koje nam je toliko stalo i na koju smo toliko ponosni. Mart mesec je posle Vidovdana srpski petak trinaesti. Od čuvenog 9, preko poražavajućeg 24, pa tragičnog 12. i etnocidnog 17. Vučić je najzad dočekao da kao vrhovni komandant nekome objavi rat. Na sreću neće biti u prilici da upotrebi ruske rođendanske poklone, ni S400, ni migove, ni pancire. Neprijatelji nisu ni Hrvati (osveta bi bila duhovno pročišćenje), ni muslimani (ah, sto za jednog), ni Šiptari (Marko Đurić likes this).

Ovog puta protivnik je jednolančani molekul koji se ranije pojavljivao u obliku SaRS-a, da bi naglo mutirao i postao još otporniji, virulentniji i opasniji, jer mu je životna potreba da ga ima svuda, da zarazi sve oko sebe i da se samo o njemu priča. Hm, zvuči poznato.

Zar mislite da že ovaj rat proći bez ratnih profitera?

Ne, ne mislim na preprodavce maski, na švercere toalet papirom, niti na apotekarske špekulante. Mislim na političke profitere najgore vrste kojima je dozvoljeno da svoj koncentrat mržnje prema neistomišljenicima prosipaju u kanalizacione cevi nacionalnih televizija.

Mislim na one koji beskrupulozno podsećaju na broj mrtvih od prethodnih epidemija u doba „žutih“, zaboravljajući da je njihov gazda prateći sopstvene gazde ostavio iza sebe četvorocifreni broj poginulih i milionski broj prognanih.

Nikakvo dezinfekciono sredstvo, nikakvi respiratori, nikakve vakcine ne pomažu protiv takvih lešinara i pacova. Kada ih Srbija bude stavila jednom zauvek u karantin, onda će poći putem ozdravljenja.

Odavno je konstatovano da Vučić radioaktivno deluje na svoju okolinu, što je prva konferencija na temu korone i pokazala. Neverovatna je njegova sposobnost da iz svakog ko mu se približi i pristane na kolaboraciju isisa ono najbolje i ostavi samo praznu, izdeformisanu ljušturu koja postaje njegov preparirani trofej.

Vrhunski sportisti izgledaju kao zbunjene pionirke dok „navijaču broj 1“ poklanjaju medalju. Iskusni oficiri koji su spremni da bez treptaja pogledaju smrti u oči, pri susretu sa poglavnikom izgledaju kao beskičmene ulizice.

Tako je i sa poznatim i priznatim medicinskim stručnjacima koji postrojeni iza ili ispred Vučića u oku posmatrača izgledaju kao Balkan-info šarlatani ili egzibicionisti nadrealnih podkasta.

Srbi spadaju u nedisciplinovane narode. Korejci, Japanci i Kinezi bi zasigurno brojali milionske žrtve ove moderne kuge da nisu aktivirali svoje genetsko oružje – azijatsku disciplinu i organizovanost.

Pored ove urođene osobine, oni imaju i još jednu stečenu prednost u odnosu na nas – poverenje u državne institucije. A kako da očekujete poštovanje naredbi, preporuka i pravila od građana i zdravstvenih radnika koji su na periferiji sistema, kada se ista ne poštuju od onih koji tim sistemom upravljaju i koji svojim ponašanjem daju primer ostalima.

Još uvek su sveža sećanja na predsednika u civilu, bez zaštitne opreme koja je obavezna kada ste u prisustvu dečaka koji se bori protiv opake bolesti i koga ugrožava svaki kontakt sa nesterilnom sredinom.

„Pustite protokole!“ drao se tada začetnik „pa šta!“ kulture dijaloga, da bi kreščendo svoje histerije reprizirao gotovo svakodnevno tokom vanrednog stanja. U skladu sa tim, nabavka respiratora se namerno mistifikuje da bi se proporcije Vođine brige, empatije i samopožrtvovanja preuveličale do maksimuma.

Na kraju, groteskno izgledaju naknadna pravdanja Vučićevog izliva iskrenosti da mu je bratska i humana Kina bliža od hladnog i kalkulantskog Zapada.

Lapsus sličan onom kada je u jednom od svojih kastrovskih govora svoje napredne sledbenike na trenutak vratio na radikalska podešavanja, a ovi mu odgovorili aplauzom nostalgije i odobravanja. Svima je jasno da je Vučić despot srpske proizvodnje i kineskog kvaliteta. Ali, Brisel neće tako lako pustiti iz svojih ruku konce pomoću kojih kontroliše dešavanja u Srbiji. Neće se štedeti na medijskom kontraudaru, uslediće konvoji hitne EU-pomoći, velikodušne evro-injekcije i nove pohvale iz Brisela i Berlina.

Muter Angela neće prepustiti svog posinka da bez obavljenog posle i bez vraćenih dugova otrči u poluzagrljaj svom pekinškom pobratimu

P. S. Ovaj tekst je napisan posle četiri dvanaestočasovne smene u pet dana. Sa prve linije fronta mogu da izvestim da zdravstvo u Srbiji isključivo počiva na individualnom entuzijazmu. Podsećam da medicinske sestre natprosečno rade za ispodprosečnu platu u „zlatnom dobu“ koje je prekinuto nepravednom i ničim izazvanom pandemijom najsmešnijeg Fejsbuk virusa u istoriji čovečanstva.

Autor je lekar i član GO Demokratske stranke