Virusi, lekovi i vakcine

(Tomas Bernhard, Vitgenštajnov nećak, jedno prijateljstvo, 104).

Prvi zamišljeni redosled političkih događaja predstojećih meseci u Srbiji, naročito opasan i štetan po nju i njene građane: 1): kakvi-takvi, nesumnjivo falični i neslobodni izbori – pa ubedljiva pobeda vladajuće garniture; 2) ultimatum ključnih međunarodnih faktora Srbiji/Vučiću da bezuslovno prihvati „pravno obavezujući sporazum s Prištinom“, pod pretnjom sankcija; 3) opšti referendum s pitanjem o (ne)priznavanju nezavisnosti Kosova; 4) sankcije Srbiji zbog pretpostavljenog većinskog referendumskog „ne“; 5) ubrzano i osetno produbljivanje državne i društvene krize; 6) smena vlasti – nekog, jednog tamo dana, pod simultanim spoljnim (ako i tada bude postojao interes velikih sila za ovaj deo Balkana!) i unutrašnjim pritiskom; 7) neizvesno pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Drugi scenario, za nas nešto povoljniji, ali znatno manje izvestan: 1) hitan ultimatum Srbiji u pogledu Kosova; 2) tegobno „tesno“ većinsko referendumsko „da“ za ustavnu promenu konvalidiranja državnosti Kosova – uz razgovetno naglašeni i precizirani svekoliko autonomni status njegovog severa, uključujući i „specijalne veze“ sa Srbijom, kao i čvrste garancije pojačane međunarodne zaštite srpskih svetinja na čitavoj teritoriji Kosova; 3) oštra previranja u Srbiji; 4) izbori – rezultat: „mršava“ pobeda današnje vladajuće garniture; 5) postepeno urušavanje vladajućeg bloka; 6) stvaranje nove političke koalicije i njena pobeda na narednim izborima; 7) brižljiva ustavna rekonstrukcija države; 8) međunarodna pomoć i podrška ovdašnjim proevropskim, građanskim i demokratskim političkim savezima; 9) Srbija u Evropskoj uniji.

Treća eventualna „pokretljiva skica“ čini mi se delotvornijom od prethodnih: 1) hitan narečeni ultimatum; 2) krah referenduma – tj. narod prepušta Vučiću da „dovrši posao“; 3) on, pod nepovoljnim uslovima, potpisuje ili ne potpisuje međunarodno nametnuti „sporazum“ oko Kosova; 4) totalno opoziciono odustajanje od bojkota – intenzivna i široka kampanja svim sredstvima, na na svim nivoima; 5) izborni poraz do tada vladajućih partija; 6) stvaranje dodatnih, postizbornih koalicija; 7) svekolika međunarodna podrška i pomoć tako preobraženoj Srbiji; 8) korenito novi Ustav; 9) Srbija u Evropskoj uniji.

Četvrta varijanta sleda srbijanskih političkih zbivanja je teško ostvariva i unekoliko rizična: 1) bojkotaško „tehničko“ nenasilno blokiranje značajnog broja ulica i glasačkih mesta, opstrukcija sprovođenja izbora na taj dan – uspešna ili neuspešna; 2) ako se oni ipak održe, što je verovatnija solucija – preniska izlaznost, gromopucateljni građanski bojkot, pasivnost, time i suštinska propast, ništavost izbora – i njihovo nepriznavanje od strane međunarodne zajednice; 3) masovne građanske demonstracije, radnički štrajkovi i studentski protesti – za slobodu, vladavinu prava i častan život bez prevara i pljački; 4) istovremeno, međunarodna zajednica ozbiljno preti ali i obećava – pa Vučić najzad, stešnjen, popušta; prva posledica – drastično unapređenje izbornih uslova, postepena reafirmacija ljudskih sloboda i prava i njihove zaštite, istinsko otvaranje medija i jednakopravno tretiranje svih političkih opcija; 5) legitimni i fer izbori za Ustavotvornu skupštinu – pobeda novih i boljih, sa svežim a realnim političkim programom; 6) svekolika i temeljna ustavna reforma; 7) realna unija Srbije i Kosova, uglavnom na ekonomskim osnovama, početno međunarodno nadzirana; 8) Srbija (i Kosovo) ulazi/e u Evropsku uniju.

Rečju: kod svakog od prikazanih hipotetičkih nacrta presudan je redosled spoljnih i unutrašnjih koraka, njihov uzročno-posledični odnos.

Peta potencijalna, apsolutno neželjena situacija: svi pomenuti procesi se odlažu, povlače se u drugi plan zbog naglog širenja korona virusa u celoj Evropi, pa i u Srbiji. A zatim – kada se zdravstvena slika napokon normalizuje – opet dolaze u obzir navedeni, kao i drugi, eventualni politički scenariji.

Dakako, aktuelni, svetom harajući virus ne može da bude i nije nipošto političko „rešenje“ za Srbiju, već „dopunska“ kardinalna nevolja.

Ali i sa i bez njega, sumorna opšta unutrašnja dugoročna društvena prognoza glasi: „promenljivo do potpuno oblačno s mestimičnom jakom kišom, pa i krupnim gradom (tj. „tučom“), sve to praćeno povremenim udarima vetra olujne snage“! A možda se, nasuprot – optimizma i sunca radi! – valja podsetiti (i) jednog bisera naučne fantastike, romana – i istoimene, po njemu uverljivo satkane radio-drame „Rat svetova“ H. DŽ. Velsa.

Pa da nas tako na koncu kolektivno spase, imaginarno a metaforično – kao i u predmetnoj uzbudljivo-zastrašujućoj fiktivnoj priči, začinjenoj ubedljivo-alarmantnim umetničkim talentom i glasom Orsona Velsa – neki neočekivani saveznik.

Zašto da ne, pored ostalog, ovdašnja naknadno iznenada probuđena narodna svest?! Ili makar – naš poslovični inat.

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu