Više nadležnosti zavodima za zaštitu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Mi, sadašnji građani Vršca, imali smo sreće da su se u našem gradu rodili velikani koji su ostavili snažan pečat na sveukupnu kulturu srpskog naroda. Osim naših poznatih sugrađana (Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Vasko Popa) u gradu su živeli ljudi koji su ulagali znanje i imetak u objekte od opšteg značaja i koje su u nasleđe ostavili svojim potomcima. Između brojnih arhitektonski vrednih zdanja izdvajaju se Vladičanski dvor, Saborna pravoslavna crkva, Katolička crkva i Luteranska crkva. (Vladičanski dvor i Katolička crkva se nalaze u Centralnom registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture). Vladičanski dvor i Saborna pravoslavna crkva su građeni krajem osamnaestog veka i predstavljaju vredne primerke baroknog stila. Ali, njihova lepota i enterijer su ozbiljno narušeni vandalskim i varvarskim intervencijama koje je izvršio banatski vladika Nikanor, koji stoluje u Vršcu. U pridvornoj kapeli dvora nalazi se raritetni zidani ikonostas, čije je ikone radio Nikola Nešković, deda velikana naše kulture Jovana Sterije Popovića.

Najveću devastaciju doživela je Saborna crkva Svetog Nikole. NJen enterijer je bio urađen u baroknom stilu, sa bogatim ukrasima u drvorezu, koje je radio poznati majstor Aksentije Marković. Posebno bogatstvo je predstavljao petoredni ikonostas, čije je ikone radio poznati ikonopisac onog vremena Pavel Đurković. Zidovi crkve su bili oslikani sakralnim simbolima i floralnim motivima. U crkvi su se nalazile i dve slike velikih dimenzija koje je radio naš sugrađanin, čuveni slikar akademskog realizma Paja Jovanović. Umetnik je slike poklonio crkvi u kojoj je kršten. Lepota enterijera i njene znamenitosti predstavljale su za nas Vrščane deo naše istorije, kulturnog i ličnog identiteta. Crkva je predstavljala simbol našeg trajanja i veze sa našim precima.

A vladika banatski Nikanor se obrušio na svu tu lepotu i potpuno je uništio. Najpre je poskidao sve drvorezačke ukrase sa ikonostasa i ikone pričvrstio velikim metalnim zavrtnjima na panel ploče. Dva gornja reda ikona je skinuo, kao i carske dveri umesto kojih je postavio obična vrata od panela sa fototapetima. Takvu sudbinu su doživeli bogorodičin i vladičanski presto kao i predikaonica. Svi zidni ukrasi su prekrečeni belom bojom, a platna Paje Jovanovića skinuta i bačena u magacin sa građevinskim materijalom. Dok je vandalski pohod trajao, kontaktirali smo sve zavode za zaštitu spomenika i dobijali deprimirajuće odgovore da oni ne poseduju efikasne mehanizme kako bi neodgovorne pojedince zaustavili u devastaciji spomenika kulture.

Ako ne umemo da sačuvamo sopstvenu kulturnu baštinu, ne može da očekujemo da ćemo moći da razumemo sadašnjost i očekujemo bolju budućnost. Apelujemo na Vas da se založite da se donesu funkcionalni zakoni, koji bi zavodima za zaštitu spomenika kulture omogućili da se efikasnije bave zaštitom kulturne baštine.

*Autorka je predsednica Udruženja građana „Za bolji Vršac“