Visina penzije određuje se šacometrijskom metodom

Okrutni, nemoralni i neustavni zakon koji skoro četiri godine dere kožu samo „bogatim“ penzionerima biće, po predlogu Vlade, zamenjen novim kojim će toj istoj Vladi biti omogućeno da zavlači ruku u svaki penzionerski džep do mile volje. Predlagati zakon koji će samom predlagaču omogućiti određenu vrstu samovolje nad onima na koje se odnosi, vrhunac je samoljublja, neodgovornosti, nadmenosti, autokratskog načina razmišljanja i očite nesposobnosti za obavljanje poverene funkcije. Kada zakon dođe u Skupštinu, isti će voljom partijskih poslušnika vladajuće koalicije biti izglasan. Ostali poslanici se neće mnogo potresti zbog toga jer to neće nimalo uticati na njihov status. Posledice primene novog zakona će osetiti i štetu snositi penzioneri, ali ne samo oni. Zaposleni treba da imaju u vidu da će i oni već koliko sutra biti penzioneri i da ih jedino smrt može u tome sprečiti a to zaista ne bi bilo dobro. Ako penzioneri budu organizovali bilo kakva javna okupljanja protiv novog zakona, veliko je pitanje da li će sindikati zaposlenih prepoznati značaj takvih aktivnosti i da li će ih i kako podržati.

Penzija je pravo stečeno po zakonu. Nijedno pravo stečeno po zakonu ne može biti oduzeto niti umanjeno nekim novim zakonom. Svaki zaposleni je tokom radnog veka odvajao deo svoje zarade da bi sticanjem statusa penzionera mogao mirno da uživa svoju novostvorenu imovinu – penziju. Po zakonu, iznos penzije je proporcionalan iznosu koji je pojedinac odvajao od svoje zarade tokom radnog veka i određuje se rešenjem o penzionisanju a koje se ne može menjati bez saglasnosti onoga na čije ime glasi ili presude nadležnog suda. Da ponovimo, izvorište prava na penziju je zakon zasnovan na najvišem pravnom aktu – Ustavu. Predlagač novog zakona sebe neodgovorno i bahato stavlja iznad svih zakona sa namerom da pravo i pravdu uzme u svoje ruke. Opšte je poznato kakve sve negativne i katastrofalne posledice može da izazove pojedinac ako pokuša sebi da dodeli snagu zakona, posebno ako je to visoki državni službenik. To je direktan put u bezakonje i anarhiju i otvaranje vrata državnom teroru i kriminalu. Nema penzionera, sadašnjeg ni budućeg, koji bi pristao da mu tamo neki ministar određuje visinu penzije nekim svojim šacometrijskim metodom u razmeri otprilike. Da li onaj ko se tek zaposli treba da baca pasulj da bi video ko će biti ministar i koliku će mu milostinju u vidu penzije udeliti? Ukoliko dođe do primene zakona u obliku u kom ga je zamislio predlagač, biće to teror nad sopstvenim narodom nezabeležen u civilizovanom svetu.

Ima jedna tema iz te oblasti koja bi penzionerima bila veoma zanimljiva, ali o toj temi niko iz vladajuće vrhuške niti želi niti ima petlju da progovori. To je naplativost doprinosa za penzijsko osiguranje. Sve se svodi na čaršijska govorkanja da postoji neprihvatljivo veliki broj obveznika kojima se oprašta neplaćanje doprinosa, a što direktno ugrožava isplatu penzija. Vrhuški je lakše da otme od penzionera nego da poradi na uvođenju finansijske discipline. Opšta je kuknjava da je penzije neophodno dotirati iz budžeta, a uzroci tome se ne traže.

Vladajuća vrhuška je stavila šapu na penzijski fond time što je samovoljno promenila sastav upravnog odbora u kome su sada četiri od sedam članova njihovi pa imaju monopol na odluke. Poseban problem je namera te iste vladajuće vrhuške da budzašto rasproda imovinu penzijskog fonda i na taj način namakne neku siću za popunu neke budžetske rupe po sistemu – seci uši krpi dupe.

Ne mogu se načuditi penzionerima da ovako dugo trpe ovakav teror!

Autor je „opljačkani i gnevni penzioner“