Vizija kao političko nasleđe

Nedugo nakon ove izjave usledile su godine u kojima se manifestovalo apsolutno siromaštvo građana čiji je duh umesto na razvoj racionalnog mišljenja, intelekta, kreativnih moći, pojedinac bio sveden na proizvodnju sopstvenih egzistencijalnih izvesnosti u domenu crnog tržišta.

Pokrovitelji nove srpske politike, nacionalno osvešćeni boljševici, koji su se i dalje krili iza imena jedne ideologije koja je vladala dobrim delom dvadesetog veka, u suštini su predstavljali samo pravne sukcesore infrastrukturnih resursa nekadašnje vladajuće partije.

Iako je SPS reinkorporirao osnovna načela Saveza komunista u svoj politički program, to u osnovi i praksi uopšte nije imalo svoju afirmaciju na terenu.

Štaviše, nova nacionalna stremljenja SPS napravila su most ka patos nacionalistima čiji su prioriteti bili u uspostavljanju granica Velike Srbije, smatrajući da je došlo vreme za osvetu srpskog naroda koji je propatio veći deo dvadesetog veka od združenog ustaško-komunističkog ugnjetavanja. Ovako kreiran zov nacije je mogao da emituje svoje inpute među Srbima u Hrvatskoj i Bosni.

A svoju kulminaciju, tačnije poraz i slom, doživeo je na Kosovu 1999. godine, i igrajući se sa sudbinom sopstvenog naroda ostavilo nepopravljivu štetu po društvo u Srbiji do današnjih dana.

U isto vreme, kada Ante Marković izgovara one proročke reči, javlja se grupa intelektualaca sa namerom o formiranju Demokratske stranke.

Bila je to grupa sazdana od liberala, socijal-liberala, nacionalnih demokrata, promotera demokratskog centra koje je ujedinilo uverenje da jugoslovenska politička kriza može na miran način da se reši ustavno-demokratskim putem.

Gajili su nadu da bi izvojevana prava i sloboda zacementirale neprikosnovenost demokratskog parlamentarizma i političkih, građanskih i privrednih sloboda po ugledu na zemlje Zapadne Evrope.

Naravno, bilo je i među ovom grupom oprečnih stavova po pitanju srpskog nacionalizma i postavke antikomunizma u programskim načelima Demokratske stranke, što je već poznato, ali daleko od toga da su teze nacija i demokratija bile preteće da uzrokuju bilo kakav oblik građanskog rata na nacionalnoj osnovi u Jugoslaviji.

Dakle, dve koncepcije međusobno suprotstavljene, prva koja je ulagala napor i želela da reši međunacionalno pitanje u Jugoslaviji (a i sada latentno u regionu Zapadnog Balkana) na uskim nacionalističkim osnovama i druga koja je prepoznavala realnost  pada Berlinskog zida, kraha Saveza komunista Jugoslavije i istorijsku šansu da postanemo deo Evrope kao demokratski uređena država.

Nažalost, društvo je zbog fascinacije Jugoslavijom kao proširenom Srbijom i fascinacijom o vekovima sanjanim nacionalnim državama prokockalo, kako je primetio Dimitrije Boarov, poslednju priliku da postanemo evropski uređena zemlja.

Trideset godina kasnije točak istorije se okrenuo i društvo u Srbiji je opet zarobljeno, sada od strane organizacije pod drugim imenom ali sa istim političkim mentalitetom.

Kao nekada kada je promovisala projekat Velike Srbije, skupina u evropskom kaputu ali sa radikalskom košuljom, sa istim žarom na sve načine uz pomoć medija pokušava da devastira svako suprotstavljeno mišljenje i konstruktivnu kritiku u skladu sa svojim radikalsko destruktivnim genom.

I to je u suštini jedno udruženje koje, u nedostatku političko-društvenih okolnosti koje bi otvorile perspektivu nekog novog ratovanja, svoju esenciju vidi jedino u ogoljenoj i oportunističkoj borbi za vlast.

S druge strane, Demokratska stranka ako se pogleda njena skorašnja istorija, (op)stajala je na postulatima o uređenom društvu, nepokolebljivo braneći premise o osnovnim slobodama i pravima i odupirući se zagrljaju autokratskih režima (kako nekada Slobodana Miloševića, tako i sada, ličnoj vladavini Aleksandra Vučića), ne želeći da trajno naruši sećanje na borbu za modernu Srbiju svog nedašnjeg predsednika Zorana Đinđića, čiji je politički kredo osnova za dalju borbu demokrata.

Oslonjena na filozofiju i političku praksu Zorana Đinđića, Demokratska stranka i dalje će nastojati da kreira ambijent u kome podstiče demokratski razvoj kao osnovni preduslov zdravog građanskog društva, koje će težiti ka višem civilizacijskom stupnju. Ostajemo posvećeni.

Autor je član Gradskog odbora Demokratske stranke Novi Sad