Vlada pada od prijema, a ne od konstatovanja ostavke premijera

Očekivalo se da će to učiniti odmah posle urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, jer je tokom njenog fušersko-korumptivnog obnavljanja bio gradonačelnik, ali ju je dao tek kada su njegovi telohranitelji, jureći studente po blokiranim ulicama, bejzbol palicama studentkinji A.V. polomili vilicu.

Davanje ostavke mu je sugerisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, jer je stradanje studentkinje manje zlo od pogibije petnaest i teškog ranjavanja dvoje ljudi, što odgovara i njima i njihovoj zajedničkoj političkoj stranci.

Pošto je ostavka, kao lični čin, jednostrana izjava volje podnosioca, ona je i izraz odgovornosti premijera za stanje u zemlji u kojoj po Ustavu Vlada utvrđuje i vodi politiku. Zato podstrekač tu ostavku i uključuje u korpus ispunjenja studentskih blokadnih zahteva.

Ustav, u članu 132, predviđa da predsednik Vlade podnosi ostavku Narodnoj skupštini, obaveštavajući predsednika Republike i javnost.

Narodna skupština na prvoj narednoj sednici tu ostavku konstatuje, a danom njene konstatacije Vladi prestaje mandat. Odmah potom predsednik Republike pokreće postupak za izbor nove Vlade u roku od narednih 30 dana, a ako do njenog izbora ne dođe onda raspušta Narodnu skupštinu i raspisuje izbore.

Zakon o Vladi, članom 20, preuzima sve navedene ustavne odredbe, s tim što je u ranijem stavu 2. bilo predviđeno da se ostavka ima konstatovati u roku od sedam dana od prijema. Ali, od 2014. godine te odredbe nema, zbog čega je u ovom slučaju ostavka premijera ,,putovala“ do Narodne skupštine dve nedelje. A kad je stigla, počelo je ,,čekanje“ njene konstatacije koja će uslediti tek na samom kraju sednice, započete 04. marta 2025.godine.

A kakva su dejstva ostavke?

Prema članu 16. stav 3. Zakona o Vladi, mandat ovog organa prestaje iz više razloga a jedan od njih je i ostavka predsednika Vlade. Razlog prestanka njenog mandata je dakle – sama ostavka, a ne njena konstatacija, što je i logično s obzirom da davaoca kompromituje razlog ostavke a ne njeno primanje k znanju.

Pošto se ostavka, kao jednostrana izjava volje, upućuje određenom primaocu, ona se dok ne bude primljena, može bržim sredstvom i opozvati, a ako do toga ne dođe njeno dejstvo otpočinje kada je primalac dobije.

Pošto je Narodna skupština ostavku premijera primila 28. februara 2025.godine, sa tim danom otpočinje i redukcija ovlašćenja Vlade predviđena članom 17. Zakona o Vladi.

Od tada je Vlada u tehničkom mandatu, pa može obavljati samo tekuće poslove, a ne može predlagati zakone i druge opšte akte niti donositi podzakonske propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili kad to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Takva Vlada ne može postavljati ni funkcionere, osim u vršenju osnivačkih prava Republike kada može imenovati vršioca dužnosti i članove upravnog i nadzornog odbora, a ne može predsedniku Republike predlagati ni raspuštanje Narodne skupštine.

S obzirom na rečeno, Vlada u tehničkom mandatu, koji je započeo 25. februara 2025.godine, nije mogla predložiti zakone i opšte akte koji su se našli na dnevnom redu sednice Narodne skupštine započete 4. marta 2025.godine. Ako ih Vlada nije mogla predložiti, onda ih ni Narodna skupština nije mogla ni razmotriti ni usvojiti.

Vlada će ostati u tehničkom mandatu i nakon konstatovanja ostavke predsednika Vlade i izbora nove vlade u roku od 30 dana, odnosno i nakon raspuštanja Narodne skupštine i njenih parlamentarnih izbora, koji će dovesti i do nove vlade izglasane u novom sazivu parlamenta. Iz svega rečenog proizlazi da do prestanka Vlade ne dolazi odjednom već, preko tehničke Vlade – postepeno.

Studenti, pumpajte sve dok u Srbiju ne upumpate: slobodu, nauku, kulturu, istinu, pravdu, vladavinu prava i ostale demokratske vrednosti.

A počelo je: Pade Vlada zbog blokada, a za njom će i vučićšarada.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.