Vlada Srbije nije nadležna da odlučuje o Prostornom planu područja Jadar: Analiza bivšeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića

Taj sud smatra da Vlada osporenu odluku nije donela u skladu sa načelom vladavine prava iz člana 3 Ustava, jer je isključivi razlog za njeno donošenje bio „kontinuirano uznemiravanje građana koje je, po oceni Ustavnog suda, svakako moralo biti od značaja za odlučivanje Vlade o daljom sudbini projekta, ali je u ovom slučaju negativno mišljenje moglo biti cenjeno samo u postupku i na način kako je propisano Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu“. Pošto to nije učinila, Vlada je „prekoračila granice nadležnosti“.

Zasnivajući odluku na članu 3. Ustava, Ustavni sud je ignorisao ustavne odredbe iz člana 24. o „Pravu na ljudski život“ i iz člana 74. o „Pravu na zdravu životnu sredinu“.

– Pravo na ljudski život je neprikosnoveno pa se mora uvažiti u svakoj prilici, a pošto je u ovom slučaju odlučivano bez javne rasprave, koja se samo izuzetno može izbeći, Ustavni sud se ogrešio o neprikosnovenom svojstvu ovog prava, smatrajući da i ono može biti izuzetak, kako bi se izbeglo redovno odlučivanje nakon rasprave.

– Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju a i ovaj zahtev isključuje mogućnost donošenja odluke bez javne rasprave, jer bez nje nama ni potpunog obaveštavanja javnosti.

– Oba ova prava pripadaju korpusu ljudskih i manjinskih prava predviđenih Ustavom, a i njih obuhvata član 3. Ustava, na koji se Ustavni sud jedino i poziva.

Po članu 38. Zakona o ustavnom sudu, na raspravu se pored učesnika u postupku, pozivaju predstavnici organa i organizacija odgovornih za sprovođenje sporne uredbe. Ali i predstavnici naučih i stručnih organizacija, naučnih i javnih radnika, radi davanja mišljenja o ugroženosti prava na ljudski život i prava na zdravu životnu sredinu. Da su neki od njih pozvani, Ustavni sud bi ih mogao uputiti i u rudnik litijumu u kojem se, po tvrđenju Rio Tinta, već primenjuju zaštitne mere kakve bi bile primenjene i u Jadru, ako ih uopšte ima.

Odluka Ustavnog suda nije usvojena jednoglasno. Dr Tomaš Korhez je podržao odluku, ali je imao i nekoliko procesnih rezervi. Dr Milan Škulić nije podržao odluku zbog: mana u obrazloženju odluke Ustavnog suda u vezi sa predlogom uredbe; neodržavanja javne rasprave, nedonošenja rešenja o pokretanju postupka, nedostavljanju inicijative donosiocu osporenog akta; nedostataka u izreci odluke; žurbe u rešavanju predmeta; odsustva stava da Vlada, u okviru njene nadležnosti ima dve opcije: realizacija i nerealizacija projekta „Jadar“.

Zabrinjava, a i čudi, da nijedan sudija nije ukazao da je Vlada nenadležna da odlučuje o Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“. Ali, Marko Pavlović, doktor pravnih nauka, u članku „Ustavni sud ne čita Ustav“ (objavljenom u „Danasu“ od 16.07.2024 godine) jeste ukazao, jer navodi: „U alineji 10. člana 99. Ustava kaže se da Narodna skupština usvaja plan razvoja i prostorni plan. Sledstveno, Vlada je samokršeći Ustav (otimanjem nadležnosti Narodnoj skupštini) mogla da donese bilo kakvu uredbu o prostornom planu. Jer, Ustavni sud naređuje da prostorni plan ne donosi Vlada, nego organ narodne suverenosti – Narodna skupština“.

Svako ko otvori Ustav naći će navedenu odredbu i uveriće se da je autor članka u pravu, ali će se i začuditi kad na kraju odeljka IV obrazloženja odluke Ustavnog suda pročita da se „ne može zaključiti da Vlada nije bila nadležna da donese Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar““.

Ako se u nekom zakonu i nađe odredba da se prostorni plan (opšti ili posebni) donosi uredbom Vlade ona se ne može primeniti jer je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije pa ta odredba zakona ne može biti u suprotnosti sa njim.

A ako na takvu zakonsku odredbu naiđe Ustavni sud, mora je staviti van snage pošto, po članu 168. stav 1. Ustava, sam pokrene postupak utvrđivanja neustavnosti.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.