Vladavina filozofa

Oni razume se uviđaju da je aktuelna vlast hiperklijentelistički organizovana, ali takođe ne zaboravljaju da se i prethodna vlast ponašala na sličan način. I to apstinente opravdano sprečava da glasaju za opoziciju. Bez obzira na to koliko bili svesni činjenice da trenutna vlast daleko naprednije barata tehnikama manipulacije i nepotizma u odnosu na „demokratske“ prethodnike. No, zato bi većina onih koji danas ne glasaju, koliko sutra i vrlo rado glasala za građansku političku opciju. Doduše onu koju tek treba formirati na čelu sa građanskim aktivistima i intelektualcima, a ne profesionalnim političarima. Da li je to moguće izvesti? Naravno da jeste! Samo je potrebno imati pred očima opšte dobro zajednice, i naravno, ego opozicionih lidera u stadijumu larve. Jer jedino građanska snaga lišena politički iskompromitovanih lica može vladati u skladu sa etičkim principima, ali i raščistiti društvo i institucije od prljavštine koju su godinama unazad sejale trenutna vlast i one pre nje.

Upravo zbog toga bi jezgro buduće građanske liste na izborima trebalo da čine profesori sa Filozofskog fakulteta koji su podržali građanske proteste u Srbiji, ali i građanski aktivisti iz građanskih udruženja i inicijativa bez mrlje na savesti . Takvu bi opciju izvan svake sumnje masovno podržali građani koji sedmicama unazad šetaju beogradskim ulicama i ulicama drugih gradova u Srbiji, a koji su godinama unazad bojkotovali izbore ne želeći da biraju između manjeg zla u vidu partijske oligarhije koja će ih manje praviti budalama. Zbog toga bi u ovom času autentična građanska opcija iznikla iz protesta oslobođenih građana, sa rečenim „filozofima“ na čelu, predstavljala najbolje neoligarhijsko rešenje za Srbiju.

Ipak, glasovi doskorašnjih apstinenata ne bi bili dovoljni za dovođenje „filozofa“ na vlast. Za takvu opciju bi neophodno bilo da lideri opozicije priguše vlastiti ego, povuku se sa budućih izbora i istovremeno pozovu svoje glasače da podrže jedinstvenu građansku listu na čelu sa profesorima Filozofskog fakulteta i drugim intelektualcima kojima je opšti interes društva bitniji od ličnih koristi i privilegija. Na taj način bi lideri opozicije pokazali da zaista žele istinske promene, zdravo društvo, nezavisne institucije, ozbiljan pravni poredak – a ne po svaku cenu vlast unutar koje će nastavati sa praksama zadovoljavanja ličnih i partijskih potreba i interesa. (Samo na malčice demokratskiji način nego što to čine trenutna vlast.)

Rečju, ukoliko bi lideri opozicije pristali da podrže jedinstvenu građansku listu sa potpuno novim imenima intelektualne provenijencije, utoliko bi skorije došlo do korenite promene društveno-političkih odnosa u Srbiji. Ostvarila bi se Platonova ideja o državi u kojoj vladaju filozofi – mudri i plemeniti ljudi koji preziru političku moć, i koji su jedini kadri da društveni sistem postave na zdrave noge. A kao ustupak liderima opozicije, pod pretpostavkom da ovi podrže jedinstvenu građansku listu na čelu sa „filozofima“, taj bi se period vladavine mogao (premda nije nužno), oročiti na dve godine, nakon čega bi usledilo raspisivanje zaista fer i slobodnih izbora za prvu slobodnu i civilizovanu skupštinu nakon 2010. godine.

Ovo nije jalovi idealizam, kako bi se na prvi pogled moglo učiniti ljubiteljima klasičnih utopija, već konkretno i jedino racionalno rešenje za uljuđivanje države Srbije. Međutim, sve zavisi od toga da li će lideri opozicije uspeti da savladaju sopstvene ego-tripove i da li će pozvati svoje birače da glasaju za opšte dobro zajednice. A što opet može biti daleko teže izvesti negoli zbaciti Vučića sa vlasti. No, svakako valja pokušati – ukoliko se želi izbeći crnogorski scenario prema kojem Đukanovićev režim četvrt veka opstajava na vlasti uz pomoć sitnih dilova sa ovim ili onim delom opozicije koji ga u odsudnom momentu podržava zarad šake vlasti i privilegija.

Dakle, ne bude li se ovdašnja opozicija dozvala pameti na vreme, imaćemo još jedne antidemokratske izbore pod patronatom SNS-a koje će „napredni kadrovi“ bez po muke dobiti, podržani strahom ucenjenih podanika, ali i „hrabrom“ pristrasnošću Pinka, Studija B, O2, Prve, Hepija, REM-a, te nelegitimnim kukavičlukom RTS-a. Jer za razliku od slobodnih građana koje niko ne može prisiliti da glasaju ili ne glasaju za opoziciju, odnosno kojima ne stižu imperativni SMS-ovi da se obavezno pojave na protestima – vlast računa na sigurne glasove ucenjenih podanika! Istih onih koji pogrešno osećaju da nešto duguju vladajućima zbog toga što im ovi velikodušno udeljuju mrvice sa trpeze finansirane novcem tih istih podanika. Takav feudalni poredak učvršćen dvoličnom politikom SNS-a, jedino mogu ukinuti „filozofi“ na vlasti.

A da bi se to zaista i dogodilo potrebno je da profesori sa Filozofskog fakulteta, nakon što su podržali građanske proteste, ne odbace a priori, kao ne baš najsjajniju, ideju da upravo oni postanu predvodnici buduće građanske liste na izborima. Uostalom, „najsjajnije od svega postojećeg je dobro“, veli Platon u sedmoj knjizi Države, i dodaje kako „filozofi ne žude za vlašću ali je moraju prihvatiti kao obavezu radi opšteg dobra“.

Autor je sociolog