Vladavina prava vs vladavina pojedinca

Upravo ova vrednost nalazi se danas pred ozbiljnim izazovom u Srbiji. Izveštaj Kuće ljudskih prava o radu nove vlade, objavljen 10. decembra 2012. godine, pokriva i rezultate u ovoj oblasti. Najvažniji deo izveštaja je upozorenje na neke od postojećih negativnih trendova i preporuke za izmenu postojeće politike vlasti kada je reč o izgradnji vladavine prava.

Nova vlast zasnovala je svoje delovanje na gromoglasno najavljenoj borbi protiv korupcije. To je postao politički kredo potpredsednika Vlade i najmoćnijeg čoveka u Srbiji Aleksandra Vučića i njegova životna misija. Lepa želja jednog funkcionera, ali da li je to što on radi jačanje vladavine prava?

Zakoni Srbije, kao osnova za vladavinu prava, jasni su kada propisuju procedure za procesuiranje krivičnih dela korupcije i organizovanog kriminala, kao i kada opisuju ovlašćenja i postupanje svih učesnika u tim postupcima. Srž jačanja vladavine prava je jačanje institucija i strogo poštovanje procedura. Da bi se uspostavila pravna sigurnost i jednakost svih pred zakonom, neophodne su jake i samostalne institucije poput tužilaštva i policije i nezavisno sudstvo. Svi građani, a posebno oni koji su na udaru državnih organa, uživaju zaštitu ljudskih prava, od krivično-procesnih garantija do zaštite fizičkog i psihičkog integriteta i zaštite privatnosti. Bez ovih pretpostavki nema vladavine prava.

Istraživači Kuće ljudskih prava pažljivo su istražili i analizirali stanje u ovoj oblasti i utvrdili da su državni organi, pre svega političari, potpuno promašili put koji vodi do uspostavljanja i jačanja vladavine prava. Ulogu institucija preuzeli su ministri i visoki državni funkcioneri. Svakoga dana bombarduju nas informacijama „Vučić hapsi“, „Vučić istražuje“, „Vučić presuđuje“. „Vučić“ nije naziv nijedne od zakonom predviđenih institucija za borbu protiv kriminala i korupcije. U Zakoniku o krivičnom postupku, koji vrlo precizno definiše ulogu svih institucija u tom postupku, nema mesta ni za kakvog „Vučića“. Istragu vodi tužilac koji daje naloge policiji. Presuđuju isključivo sudovi i dok oni ne kažu drugačije, svako je nevin.

Vladavinu „Vučića“ umesto zakona prate medijske harange i primitivan lov na veštice. Revolveraški mediji, kojima etika nikada nije bila jača strana, postali su sastavni deo onoga što Vlada zove borbom protiv korupcije. Pritom se krše ljudska prava, iznose detalji iz istrage (koji ne smeju biti poznati ni „Vučićima“), ljudi se stavljaju na stub srama i traži se odmazda. Funkcioneri aktivno sarađuju sa tabloidima, dajući bombastične intervjue i najave. Cela situacija neizostavno vodi urušavanju ionako slabih institucija, gaženju zakona i konačno, rušenju vladavine prava.

Ljudi vole kad neko moćan i bogat strada. Lakše im je da budu siromašni, ako vide da je i bogatima teško. Vlast svesno potpiruje najniže ljudske strasti, jer veruje da to donosi političke poene. Rezultat će na kraju, ipak, biti loš za celu zemlju. Običan svet koji se u ovom trenutku raduje tuđoj nesreći mora da zna jednu stvar – siromašni i nezaštićeni uvek na kraju plaćaju cenu urušene države i nepostojanja vladavine prava. Jedina zaštita je apsolutna vladavina zakona kao kontrast vladavini pojedinca.

Autor je direktor Centra za praktičnu politiku