Vladavina straha neće nadvladati slobodu misli

To je bila prva godina studija na Fakultetu političkih nauka gde smo na časovima profesora Vujačića diskutovali o vladavini prava, slobodi, pravdi, osnovnim pravima čoveka, političkom uređenju, konstitucionalizmu i državi. Čitali smo u celosti dela Platona i Aristotela, zatim Loka, Mila, Rusoa, Berka, kao i delove škotskih prosvetitelja Adama Smita i Dejvida Hjuma. U tim diskusijama među nama su postojale brojne razlike o shvatanjima ovih pojmova i teoretičara, ali ono što smo tada naučili jeste da poštujemo različitost mišljenja i da uvažavajući drukčiji stav vodimo argumentovanu raspravu.

Od samog početka mojih studija na Fakultetu političkih nauka vladala je atmosfera da bez stega možete da iznesete svoje mišljenje ma koliko se ono razlikovalo od dominantnog ili drugog. Mislim da je tu bitna i uloga profesora da podstiču studente da bez straha otvoreno iznose svoje mišljenje ne strepeći za reakciju drugih. Danas to mnogi podrazumevaju, postalo je kliše kad neko kaže „reci slobodno ono što misliš“, ali se ipak i dalje mnogi suzdržavaju da pričaju glasno. Slušajući priče drugara sa drugih fakulteta uverio sam se da se nalazim na fakultetu na kome se posebno neguje pluralnost mišljenja.

Naravno, jedno je ono što učite na časovima političke teorije i filozofije, a sasvim drugo kad ste posmatrač ili akter nekih događaja. Ovog proleća aktivno sam učestvovao na protestima nakon predsedničkih izbora gde sam svakodnevno šetao sa ostalim studentima, ali bio sam i posmatrač onoga što se dešavalo tih nedelja u Beogradu i Srbiji. Uočio sam da su postojale brojne razlike među nama, ali ništa nas nije sprečavalo da zajedno šetamo i iskažemo svoje nezadovoljstvo suočeni sa nepravdom, odsustvom vladavine prava i prisustvom vladavine straha. Bez organizatora, spontano, svi zajedno pokazali smo da postoji jedna nova energija čiji će se efekti i dometi, verujem, tek videti u budućnosti.

Tokom i nakon protesta zastrašivali su nas i pretili nam, ali odupirali smo se svim tim pritiscima. Protesti su se završili onako kao što su i nastali, spontano. Ali tu nije bio kraj. Nije bio kraj pritiscima i pretnjama. Država je odlučila da studente ne ostavi na miru, već da nad pojedincima, mojim kolegama, demonstrira kako će ih „pravda“ stići kad tad. Dobili su prekršajne prijave da su organizovali proteste, iako su od samog početka bili spontani. Krivac je morao da se pronađe pa su se kojekakve službe pobrinule da oni imenom i prezimenom budu dovedeni pred lice zakona, tamo gde je država odavno Ustav suspendovala, a zakone pogazila. Najpre, dva studenta sa Fakulteta dramskih umetnosti, a potom još dvoje sa Fakulteta političkih nauka. Oba fakulteta su stala uz svoje studente podržavajući njihovo pravo da slobodno izražavaju svoje mišljenje, štiteći prava na slobodu kretanja, mišljenja i izražavanja, u duhu negovanja načela demokratije, građanskih prava i sloboda. Fakultet političkih nauka u svom saopštenju ističe da je kao istinska škola demokratije na kojoj studente uči poštovanju različitih političkih mišljenja, pluralizmu, toleranciji i vladavini prava, u obavezi da reaguje na pritiske na svoje studente, posebno na one koji bi mogli biti okarakterisani kao politički.

Mislim da nema boljeg načina da profesori, ali i fakultet kao obrazovna institucija pokažu kako poštovanje prema svojim studentima, tako i da demonstriraju ono čemu su nas učili tokom studiranja vodeći se idejama slobode, vladavine prava i osnovnih ljudskih prava. Isto tako smo mi, studenti, pre nekoliko godina stajali uz nekadašnjeg dekana koji je pretučen, a čiji nalagodavci do danas nisu otkriveni. Ono što su svojom podrškom studentima pokazali Fakultet političkih nauka i Fakultet dramskih umetnosti treba da bude lekcija svima koji misle da će vladavina sile i straha nadvladati slobodu misli i izražavanja.

Autor je diplomirani politikolog i master student Fakulteta političkih nauka