Vladika Amfilohije i činovnik Nikolić

Međutim, niko se oglasio nije kada je Tomislav Nikolić u Banjaluci rekao „ako je put da se Srpska i Srbija približe i ujedine vaša samostalnost i nezavisnost, onda vam od srca želim da se to dogodi“. Ruku na srce, te dve izjave su najslikovitiji način da se objasni politika aktuelne vlasti. Nekako se uvek, kad se spomene Kosovo, neko oglasi vezano za Republiku Srpsku. Kao da se taktizira u maniru „rešićemo Kosovo ako pripojimo Srpsku“.

Pored toga što je ideja o Velikoj Srbiji živa skoro kao u vreme Slobodana Miloševića, a da nema aplauza za vođu kao onomad na Gazimestanu ili Ušću kada se rat najavljivao, čini se da društvo i politička javnost uopšte ne primećuje šta se događa. Društvo je umorno od svega, to je jasno kao dan. Političari, međutim, nemaju pravo na to. Odabrali su političku borbu za ideje i apsolutno je kukavički izbor da prećute zbivanja koja, koliko sutra, mogu dovesti do novog rata na Balkanu.

Amfilohije Radović simbolizuje sve ono što nas usporava i čini nas zaostalim društvom. Mnogi su to nazvali „unutrašnjim dijalogom o Kosovu“. To je samo još jedan dokaz koliko je najavljeni dijalog krenuo u pogrešnom pravcu. O Kosovu su se izjasnili skoro svi, svi osim oni koji su morali biti prvi – političari. Kosovsko pitanje je političko, doneće se politička odluka i konačnu reč daće aktuelna vlast. Ne ni popovi, a ni akademici. Ukoliko je zamišljeno da to bude referendumska odluka, onda je dijalog suvišan. S obzirom na to da je Republika Srpska nametnuta tema upravo kad se spominje i Kosovo, postavlja se pitanje o kom dijalogu uopšte govorimo i šta je konačni cilj?

Jedan nosi mantiju, drugog zovu političkim penzionerom. Ali da li je to tako? Možda prvi nezvanično obavlja državni posao, ali Tomislav Nikolić svakako nije samo penzioner. Bivši predsednik Srbije je i danas državni činovnik. Odluku o formiranju Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, na čijem je čelu Nikolić, potpisao je tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić. Dakle, ono što Tomislav Nikolić poručuje u Banjaluci je zvanična izjava činovnika Republike Srbije. Nije slučajnost, nije opaska, već odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini. I to će biti sve dok se srpski zvaničnici ne ograde od te izjave.

Upravo zato su još upadljivije britke i brze reakcije, potpuno opravdane i na mestu, državnog vrha na izjavu Amfilohija Radovića, dok se glasno ćuti o sramnim izjavama državnog činovnika Tomislava Nikolića. Ima li Srbija snage da očuva mir na ovakav način i ima li šansu da reši kosovsko pitanje dok „baca udicu“ na deo tuđe teritorije? Nemamo ni promil šanse. Zamrznuti konflikt sa Kosovom je neodrživ, a Republika Srpska je deo Bosne i Hercegovine. Svaki pogrešan potez, svako negiranje celovite Bosne i Hercegovine ili neprihvatanje realnosti na Kosovu ostaviće najviše posledica po nas same. Zato je najviše u našem interesu da ta pitanja rešavamo: da stvarno vodimo dijalog o Kosovu i da suzbijemo velikosrpske ideje koje su već desetkovale jednu generaciju. Ovaj put ne bismo podneli ni sankcije, a još manje još jedan rat. Svako ko tvrdi suprotno biće odgovoran za naš potpuni sunovrat. Danas je vrhunski patriotizam sačuvati državu baš i samo tako. Onda jedan Amfilohije neće biti bitan, a državni činovnik Nikolić će možda i stvarno otići u političku penziju.

Vreme je za velike političke odluke i stvaranje moderne države. I za političare koji su svesni vremena u kome žive i shodno tome pronalaze političke ciljeve u interesu celokupnog društva. Samo to još nismo pokušali.

Autor je član Predsedništva LDP