Vlast bi da sudije i tužioce bira Pravosudna akademija

Međutim, javnosti nije poznato mišljenje onih koji bi trebali biti garant nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa – Visokog saveta sudstva (VSS), iako je ova tema bila na dnevnom redu sednice od 19. septembra, i Visokog savet tužilaštva (VST) koji nije ni najavio razmatranje ove teme.
Ministarstvo pravde (MP) je, godinu dana po isteku roka za njegovo donošenje, pripremilo tekst pomenutog Nacrta zakona i predstavilo ga Radnoj grupi koja je trebala da ga izradi u neprihvatljivo kratkom roku i u odsustvu svih zainteresovanih strana.

MP je tako izrađeni zakonski tekst hitno uputilo Venecijanskoj komisiji na mišljenje i objavilo ga na svom sajtu bez ikakvog obrazloženja.

Dana 14. septembra na sajtovima Tanjuga, Kurira i Večernjih novosti objavljeni su napisi da je MP usvojilo izmene u tekstu ovog zakona na predlog Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST), a nakon sastanka predstavnika ovog udruženja sa ministarkom pravde 3. septembra.
Društvo sudija Srbije i Asocijacija sudijskih pomoćnika su saopštenjem demantovali ove tvrdnje i objasnili su da je jediniradni sastanak pomenute Radne grupe održan od 4. do 6. septembra.

Na njemu nisu razmatrani predlozi UST koji su upućeni ministarki pravde. Osnovi rada Radne grupe predstavljao je radni koncept Zakona o PA koji je u više aspekata protivan sistemskim zakonima tek donetim 2023. godine.

Nakon što se bez rasprave na pomenutom sastanku odbijeni predlozi da Radna grupa najpre razmotri načelna pitanja koja se tiču obuke u pravosuđu, koncepta i principa zakona, članica radne grupe iz Društva sudija Srbije je napustila sastanak.

Isti dan se saopštenjem oglasilo i Udruženja tužilaca Srbije (UTS) koji je navelo da je njihov predstavnik učestvovao u radu Radne grupe u izradi radne verzije zakona. Ističu da je unošenje čl. 56 kojim se zadržava postojeći model izbora sudija i tužilaca, rezultat zalaganja njihovog predstavnika i dodaju: „Istini za volju, MP je izradilo alternativnu radnu verziju koja predviđa brisanje čl. 56 čime bi se vratili na rešenje iz početnog teksta. Ukoliko navedeno rešenje opstane UTS u načelu podržava radnu verziju Nacrta zakona.“

Očigledno je na delu još jedan pokušaj izvršne vlasti da prvi izbor sudija i tužilaca suštinski izmesti iz pravosudnih saveta u Pravosudnu akademiju (PA). Predloženo rešenje kojem bi se stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku ili javnotužilačku funkciju, utvrđivalo isključivo uverenjem PA o završenoj prethodnoj obuci, je suprotno odredbama Ustava kojim je taj izbor poveren VSS-u i VST-u.

PA jednostavno nije institucija koja ima organizacione i finansijske garancije nezavisnosti primerene sudskoj grani vlasti. S druge strane, predlaže se da ona sama vrši selekciju polaznika početne obuke, sprovodi završni ispit, stalnu obuku za prvi izbor i jedina izdaje sertifikat stručnosti.

Zatim, povređene su odredbe Ustava o diskriminaciji, imajući u vidu da prethodna obuka u PA u trajanju od 24 ili čak 30 meseci ne bi bila dostupna svim pravnicima koji ispunjavaju uslove za za izbor. U pomenutom čl. 56 se predviđa stalna obuka za prvi izbor od 30 dana za one koji nisu bili polaznici prethodne obuke na PA.

Na taj način se karikira ovo rešenje. Ta bi obuka mogla da bude znatno duža i temeljnija, poput one koja postoji u Republici Italiji i važi za sve kandidate, ali tek nakon što ih VSS/VST izaberu na funkcije. O ovom pitanju u EU ne postoji obavezni standard.

U upravljačkoj strukturi PA najveći uticaj imaju pojedinci koje su birali Skupština ili Vlada i oni u kojima predstavnici političkih tela imaju većinu, poput VST-a. O imenovanju Upravnog odbora PA u pravosudnim savetima odlučuju i istaknuti pravnici koji su izabrani od strane petočlane komisije skupštinskih i pravosudnih funkcionera, jer kao predlog vladajuće političke većine, nisu dobili dvotrećinsku podršku u Narodnoj skupštini.

Radna grupa Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa je još 2014. u „Pravnoj analizi ustavnog okvira o pravosuđu u RS“ zaključila: „Predviđanje PA kao obaveznog uslova za prvi uslov izbor sudija i javnih tužilaca može biti strateški cilj ostvariv posle temeljne reforme koncepcije Pravosudne akademije. U tom smislu, predlaže se, u Koordinaciji sa Radnom grupom za reformisanje i razvoj PA-e formiranje tima stručnjaka koji bi izradio naučno i stručno utemeljenu studiju o PA-i sa predviđanjem realnih smernica njenog daljeg razvoja.“
Pomenuta studija nikada nije urađena.

Koncepcija Pravosudne akademije od njenog osnivanja 2009. nikada nije ni kadrovski, a kamoli temeljno – sistemski, reformisana. Sa druge strane, izvršna vlast i aktuelno rukovodstvo PA ne odustaju od velikih ambicija koje su išle do toga da se status i obuka u PA ugradi u Ustav Srbije. Zahvaljujući otporu pravosuđa i struke, u konačnici i Venecijanske komisije, to, na sreću, nije uspelo.

Civilno društvo je ovaj stav ponovila na sastanku sa pomoćnikom ministra pravde oktobra 2023. godine, ali politička vlast od toga ne odustaje. Ignorišu se slučaj velike afere na prijemnom ispitu u PA, izveštaj Revizorske komisije koja je nakon kontrole predložila razrešenje direktora PA itd.

Namera izvršno-političke vlasti je da opet, a mnogo pre nego što počnu konsultacije i javna rasprava, maksimalno iskoristi svoju direktnu moć u postupku pripreme zakonskog teksta i netransprentnu komunikaciju sa Savetom Evrope i njegovim stručno-konsultativnim telima.

Tako se tehnički vrlo vešto, a suštinski – perfidno, različitim vidovima pritiska, manipulacija i zamešateljstva, udara u temelje nezavisnosti sudstva kao treće grane vlasti i javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa. Oni bi trebali da su posle promene Ustava i donošenja tzv. seta pravosudnih zakona, ojačali svoj status i delatnost, pa i rezultate rada. Za očekivati je bila i bolja, demokratska atmosfera, da najveći potencijali pravosuđa – mlađi stručni kadrovi sa integritetom – dobiju vetar u leđa. Nažalost, to nije slučaj.

U međuvremenu, na sajtu MP je objavljeno da će javna rasprava o Nacrtu zakona o PA i o izmenama Zakona o sudijama i Zakona javnom tužilaštvu trajati od 1.oktobra do 1.novembra.

Zbog toga, u ovom slučaju treba poslušati i istrajati na predlozima profesije i struke koji su javno izneti kroz poziv MP-e da odustane od predloženih izmena i da poštuje ustavne odredbe o pravosuđu (CEPRIS) i saopštenja Radne grupe Nacionolnog konventa za EU za Poglavlje 23 koje smatra da je pomenuta rasprava preuranjena i poziva MP da uvaži izražena protivljenja konceptualnom pristupu obuci i PA, zaista razmotri komentare i omogući inkluzivni dijalog u skladu sa standardima Saveta Evrope, ali i potrebama srpskog pravosuđa.

Autor je sudija u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.