Vlast ćuti o svojim propustima u vezi sa nevremenom koje je oštetilo krovove i kuće

I u gradovima i opštinama jugoistočne, centralne i zapadne Srbije leteli su krovovi i crepovi, grane, a izvaljena stabla kidala su niskonaponsku, a ređe i visokonaponsku elektromrežu i telekomunikacione kablove i padali na brojne niže objekte i parkirana vozila. Mnoga mesta ostala su bez struje, a ekipe elektrodistributivnih ogranaka ED Srbije nastojali su da u što kraćem vremenu osposobe havarisane mreže.

Mediji su prenosili izjave čelnih ljudi u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima koji su obaveštavali javnost o preduzetim merama, kako bi se u što kraćem vremenu otklonile posledice nezapamćenog nevremena. Ono što je zajedničko u svim tim izjavama je naglašavanje samo objektivnih uzroka, pre svega prirodnih, za katastrofične posledice nevremena.

Niko nije pominjao da su razmere velike štete mogle da budu znatno umanjene da su se planovi javnih preduzeća (od onih čiji je osnivač Republika, pa do onih koji su osnovani na lokalu) preventivno vršili, pre svega u domenu redovnog održavanja. Tako mnoga stabla sa oštećenim podzemnim i nadzemnim delom, da su na vreme uklonjena, ne bi pala i oštetila elektromreže i druge objekte i vozila u njihovoj blizini.

Međutim, kako koalicionim partijama na vlasti javna i komunalna preduzeća služe pre svega za „uhlebljenje“ svojih „zaslužnih“ kadrova, a ne prevenciju iz ove oblasti, onda posledice šteta od nevremena ne treba nikog da iznenađuju, bez obzira što oni opravdanje za takvu nebrigu nalaze u slaboj tehničkoj i kadrovskoj opremljenosti, niskoj ceni svojih usluga, malim dotacijama iz budžeta osnivača tako da kako kažu „jedva sastavljaju kraj sa krajem“, odnosno „otaljavaju“ redovne poslove.

Iako je Zakon o energetici, u članu 218, izričito predvideo: „Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema nadležan za energetski objekat, dužan je da o svom trošku redovno uklanja drveće ili grane i drugo rastinje koje ugrožava rad energetskog objekta“, Elektrodistribucija Srbije to u praksi ne primenjuje, npr. da zaštitni pojas za samonoseće kablovske snopove, za naponski nivo jedan do tri kilovolta (niskonaponski) bude širine jedan metar, za gole provodnike 10 metara, kroz šumsko područje tri metra i dr.

Zato i nije čudo da, ne samo jači vetar, već i mokar sneg, koji redovno „iznenadi“ u zimsko vreme, nanese štetu elektrovodovima usled pada drveća koja nisu na vreme uklonjena.

Slično je i sa održavanjem vodotokova po Zakonu o vodama iz 2010. godine, kada je upravljanje, namenski korišćenje, održavanje i čuvanje voda prvog reda (navedena u Odluci o utvrđivanju popisa voda prvog reda) povereno vodoprivrednim preduzećima („Srbijavode“ i „Voda Vojvodine“) dok su sve ostale površinske vode podvedene pod vode drugog reda, i o njima treba da brinu jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

A upravo te male površinske vode (potočići i rečice) poplavile su velika područja u proteklih nekoliko godina i napravile ogromne štete na poljoprivrednim zemljištima i objektima u lokalnim samoupravama. Iako su te poplave pokazale sve manjkavosti u održavanju vodotokova koji su se izlili, čelni ljudi lokalnih samouprava, koji su uglavnom i predsednici kriznih štabova na svojim područjima, u tim dešavanjima nisu videli ništa od svoje odgovornosti, već su horski zatražili pomoć Republike.

I Vlada, kao i nadležna ministarstva, (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo za javna ulaganja) takođe, nisu našla nikakve propuste u radu na ostvarivanju planova održavanja vodotokova voda od strane dva vodoprivredna preduzeća, kao i lokalnih samouprava, čak ni u slučajevima kada su se u junu ove godine srušila dva mosta, u Adranima i Mrčajevcima, za čiju je rekonstrukciju Vlada Republike Srbije opredelila sredstva još u decembru prošle godine, ali ona nikada nije započeta.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.