Vlast i narod – suprotne strane

Kako se ko dočepa, makar i najmanje količine vlasti, odmah mu je narod „suprotna strana“, neprijatelj, napast ili već nešto slično. Pa nas je tako osoba zadužena za kontakte sa javnošću ispred „Veljinog ministarstva“ obavestila kako smo, kao javnost, mnogo pohlepni i nezahvalni. Daju nam mali prst informacija, a mi bismo odmah celu šaku, a kasnije – ko zna, možda ćemo čak zahtevali i istinu, kakvi smo nezahvalni! O neumesnom poređenju donjeg veša (prljavog, dakako) sa osnovnim načelom demokratije: „javnost rada“, ne vredi uzalud trošiti reči, jer čim je neko na i oko vlasti, gubi sposobnost da razume te dve jednostavne reči.
Inače, pravo je u ovom slučaju veoma jasno. Ugovor mora u celosti i odmah biti dostupan javnosti. Samo detalji kojima se oktrivaju neke privilegovane informacije koje se odnose na koncesionara mogu se zaštititi, ali je tumačenje koje su to zaista informacije po pravilu veoma restriktivno. Ako je neko, suprotno našim zakonima i Ustavu, u ugovor uneo neke drugačije odredbe, pa se sada „vadi“ da će pokazivanje ugovora „skupo koštati državu“, nema druge nego da odgovara – krivično i materijalno. A za početak da ga se skloni sa javnih funkcija, kao standardnu meru uobičajenu u svim civilizovanim, demokratskim državama.
No, očigledno ništa od toga, jer je ovde sasvim uobičajeno da se mutne radnje skrivaju iza „viših interesa“, a obično stradaju samo oni koji pokušaju da dođu do istine, pre svega novinari, ali i te kako i pripadnici policije, tužilaštva i sudstva. Građani, njima se po običaju baci neki spoljni ili unutrašnji neprijatelj da se skrene pažnja.