Vlast iz straha od grešaka podleže panici

Bilo je i težih od ovoga, ali se ni ovo najnovije ne sme potceniti.

U teškim vremenima potrebna je pojačana solidarnost i samodisciplina svih.

Ono što je najpotrebnije jeste da nema panike. Nažalost, svedoci smo da režim, najverovatnije iz straha da ne napravi ozbiljne greške, neretko podleže panici.

Ona je verna pratilja skoro svakog javnog istupa predsednika SNS-a, koji bi trebalo da bude, ali toga očito nije svestan, predsednik svih građanki i građana Republike Srbije.

Od pre par dana, međutim, panika se prepoznaje i u nastupima predstavnika lekarske struke, kako na konferencijama za štampu tako u poruci Kriznog štaba koju je raspodelio Telekom svojim pretplatnicima.

Pod okriljem vanrednog stanja pojavljuju se i nepodnošljive pojave: privode se, pritvaraju ili zatvaraju novinari zbog profesionalno obavljenog posla, po kratkom postupku se osuđuju ljudi koji nisu mogli da znaju da su učinili neko nedozvoljeno delo pošto su boravili u inostranstvu, a niko im od nadležnih organa to nije saopštio kada su u zemlju dolazili.

Neophodno je razlikovati iznošenje istine od namernog pravljenja panike. Ako novinari prenesu ono što se uistinu zbiva u nekoj instituciji, onda nikako nije reč o pravljenju panike, već o istinitom obaveštavanju javnosti u njenom interesu. Stoga zahtevamo da se obustavi postupak protiv Ane Lalić i da se ona neodložno pusti na slobodu.

Vanredno stanje ne sme da bude opravdanje vlastima da krše prava zaposlenih i njihovih pacijenata u zdravstvenim ustanovama.

Upozoravamo da vanredno stanje ne oslobađa vlastodršce od odgovornosti.

Posebno je problematičan oblik i sadržaj vanrednog stanja pošto je njime jedna velika grupa građana, starijih od 65 godina, stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na druge, a sve pod izgovorom da se o njoj, kao najugroženijoj, vodi posebna briga.

Oni su poniženi, jer im, osim nedeljom u gluvo doba noći, nije dozvoljeno da izlaze iz kuća.

Ako im se već želi pomoći, zašto im se ne dozvoli da tokom tog celog dana imaju pravo da trguju, pa i prošetaju, a da drugi tog dana sede u svojim domovima?

Vlasnici domaćih ljubimaca se takođe diskriminišu, jer ne mogu da se na odgovarajući način brinu o svojim ljubimcima. Naročito je bezosećajno bilo ukidanje onih sat vremena za šetnju koje im je prethodno bilo dato.  Naposletku, zar ne treba ljudima dozvoliti da se kreću po zelenim površinama?

Fizička aktivnost na otvorenom neophodna je za zdravo odrastanje dece i za održanje psihofizičkog zdravlja odraslih. Razume se, potrebno je da svi budemo odgovorni i disciplinovani i održavamo međusobnu fizičku (nikako ne i socijalnu!) razdaljinu.

Pozivamo režim da nipošto ne prelazi ustavna ograničenja, a predstavnike lekarske struke, koji nam se javno obraćaju, da im život i dobrobit ljudi, kao i solidarnost s njihovim kolegama budu ispred poslušnosti režimu.

Oni nisu tu da bi se na građane ljutili i istresali zbog sopstvene frustracije nego da nas pravovremeno obaveštavaju i pristojno upozoravaju na naše obaveze u cilju postizanja opštega dobra. Svesni smo da je naš zdravstveni sistem odavno na kolenima i da je vanredno stanje, između ostalog, uvedeno iz straha da se ne sruši pod teretom naglog povećanja broja obolelih, ali za to nisu krivi građani.

Istovremeno, molimo sve građane, a naročito velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve, da budu svesni sopstvene odgovornosti i ne dovode u opasnost zdravlje i život svojih bližnjih neodgovornim i nedisciplinovanim ponašanjem. Budimo solidarni! Štitimo jedni druge!