Vlast je u stanju raspadajuće nadstrešnice 1 EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Prvog novembra 2024. godine u jedanaest časova i pedeset dva minuta postalo je jasno da se ovučićene autokratske institucije vlasti nalaze u stanju raspadajuće nadstrešnice, kakva je bila i ona ispred železničke stanice u Novom Sadu, čije je samourušenje ubilo petnaest a teško ranilo dvoje ljudi.

Institucije vlasti u raspadajuće stanju dovela je Srpska napredna stranka, tako što je, uz punu podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je bio i na njenom čelu, otela od građana državni suverenitet i prisvojila ili potčinila sebi, narušavajući član 2. i član 5. stav 4. Ustava.

Odmah nakon tragedije otpočela su svakodnevna okupljanja Novosađana u vreme nesreće da bi palili sveće i bili u tišini po četrnaest, a kada je u bolnici umrla još jedna osoba – po petnaest minuta. Takav način buntovnog odavanja počasti žrtvama nesreće ubrzo se proširio na čitavu Vojvodinu i centralnu Srbiju, s tim što su mesta okupljanja određivana dogovorno.

Vlast je u stanju raspadajuće nadstrešnice 2
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)

Ali, istovremeno su otpočela i nasilna suzbijanja buntovnih skupova građana od strane policajaca, u uniformi ili bez nje, kao i kamufliranih pripadnika vladajuće stranke sa funkcijama u organima vlasti. Kada su 22.11.2024 godine kamuflirani nasilnici napali studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu ispred zgrade u kojoj se školuju, studenti su im se suprotstavili i utvrdili indentitet nekih od njih. Odmah potom podneli su i krivične prijave nadležnim organima, tražeći da se sprovede celovit postupak utvrđivanja kaznene odgovornosti. To je bio i zametak studentskog bunta, kojim su se ubrzo pridružili njihovi nastavnici, dekani i rektori, a potom maturanti i građani.

U tom buntu studenti se obraćaju isključivo nadležnim organima, tražeći da, u skladu sa ovlašćenjima, obezbede normalno funkcionisanje države Srbije. A do toga može doći samo ako ustavne odredbe o vladavini prava i podeli vlasti; slobodi okupljanja i izražavanja; istinitom, potpunom i blagovremenom obaveštavanju; slobodnim, neposrednim i tajnim izborima; ličnoj slobodi i bezbednosti; čovečnom postupanju prema licima lišenim slobode; pravednom suđenju; zapošljavanju pod jednakim uslovima, kao i ustavne odredbe o drugim ratifikovanim univerzalnim vrednostima – postanu delotvorne.

Kreativni entuzijazam studenata u plenumskom objedinjavanju stavova zasnovanim na većinskom izjašnjavanju onemogućavaju gašenje protesta korumpiranjem lidera ili njegovim dogovorom sa autokratskim liderom.

Zato se o zahtevima studenata ne pregovara, nego se oni upućuju organima nadležnim da o njima odlučuju. To je i razlog što studenti ne prihvataju pozive predsednika Republike da sa njim razgovaraju. Umesto razgovora sa njim, zahteve su uputili Vrhovnom javnom tužilaštvu, tražeći da nadležni tužilac o njima donese odluku.

Još uvek se ne zna ko sve snosi krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, ali se zna da ona ide u građevniskom i koruptivnom pravcu, na šta ukazuju i poruke na protestnim transparentima: „Ruke su vam krvave“, „Koripcija ubija“. Poslednjih dana prethodne godine Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu zbog krivičnog dela usled građevinskih razloga, ali ne i usled koruptivnih.

O njima treba da odlučuje specijalno Više javno tužilaštvo u Beogradu nadležno za organizovani kriminal. A da uslovi postoje ukazuje okolnost da je projektovana cena čitave železničke stanice iznosila 3,5 miliona evra a da je izvođaču i podizvođačima isplaćeno 16 miliona evra. Zato se i ne može prihvatiti izjava Vrhovnog javnog tužioca Srbije Zagorke Dolovac da je zahtev studenata ispunjen. Studenti dokumentovano navode da nisu ispunjeni ni ostali njihovi zahtevi, jer ih je bilo više.

Po svemu sudeći, ostudenčeni protesti građana trajaće sve dok se država Srbije ne normalizuje a kada se to dogodi njeni građani će dočekati da se naziv „nadstrešnica“ vrati pravom jezičkom značenju, a da studenti nakon diplomiranja prestanu da svoja znanja i sposobnosti izvoze, na sreću roditelja i radost građana.

Autor je sudija i profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari