Vlast na dokumentovanu krađu izbora odgovara represijom: Lični stav Sava Đurđića 1Foto: Beta/Branislav Božić

Posle 17. decembra kada su održani prevremeni i objedinjeni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Beogradu i u još 64 opštine u Srbiji, i preliminarne pobede koalicije „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, Srbija je još više politički potpuno podeljena i zavađena.

Atmosfera u društvu je mučna i zaoštrena. Drugoplasirana „Srbija protiv nasilja“(SNP) optužuje vladajuću stranku za nefer-kampanju, brojne nezakonitosti i nepravilnosti.

Predsednik Republike koji nije kandidat, ali je nosilac liste i predvodnik kampanje odgovara: „Nikad pošteniji izbori!“.

Posle velikog protesta u organizaciji SNP 24 decembra i pokušaja člana privremenog organa V. Obradovića i nekolicine narodnih poslanika da uđu u zgradu Skupštine grada, policija koja je ispunila unutrašnjost te zgrade je to onemogućila, pa su reagovali nezadovoljni građani.

Nekolicina iz te mase – za koje nije sigurno da pripadaju SPN (snimci su pokazali da je bilo navijača Prelićeve grupe i policajaca u civilu) – su atakovali na ulazna vrata i razbijala stakla na prozorima gradske kuće.

Policija je uzvratila suzavcem i biber-sprejom, da bi kada su protestanti počeli da se razilaze izašli sa više mesta, opkolila i rasterale preostale učesnike protesta.

U toj intervenciji bilo je i upotrebe sile, pa i povređenih. Takvo angažovanje policije je za osudu jer predmet nezadovoljstva građana bila Gradska kuća u koju su se zabarikadirali policijaci, a ne PS. Naravno da je za osudu vandalsko ponašanje nekoliko nasilnih pojedinaca.

Vlast na dokumentovanu krađu izbora odgovara represijom: Lični stav Sava Đurđića 2
Foto: Privatna arhiva

 

Neprihvaljivo je, međutim, da policija u nastaloj haotičnoj situaciji nasumice liši slobode 38 učesnika protesta, uglavnom studenate, najavljujući da će protiv njih podneti prijave za kriv. delo rušenja ustavnog poretka.

Na ovaj način apsolutna vlast u ovoj zemlji, u liku pomenutog predsednika Republike, potvrđuje raniju sumnju da se će se u odbran rezultata pokradenih izbora i inicijativa da se oni analiziraju, koristiti golim zastrašivanjem i represijom.

Okidač protesta „Srbija protiv nasilja“ bila su masovna ubistva dece i nevinih početkom maja u Beogradu, Duboni i u Malom Orašju, sveopšte nasilje i neodgovornost vlasti koja nije želela da se bavi ni personalnim ni sistemskim uzrocima nasilja.

Opozicija koja je koordinirala ove proteste, pošto nije uspela da natera vlast na ispunjenje postavljenih zahteva, odlučila je da zatražili su hitne vanredne beogradske, ali i parlamentarne, izbore pod neizmenjenim, nepovoljnim uslovima.

Predsednik Republike je to jedva dočekao.

U nemoći da se kod izbornih komisija i nadležnih institucija izbore za razrešenje nedozvoljenih, pa i kriminalnih, radnji u pripremi i sprovođenju ovih izbora, uključujući zbirne zahteve za poništavanje svih izbora i štrajk glađu, došli smo u situaciju da se svakodnevni protest zbog krađe izbora, od 24/25. decembra pretvorio u radikalniji oblik građanske neposlušnosti.

„Studenti protiv nasilja“ su dali rok Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da do 12 h „vide ko gde ima prebivalište, ko može da glasa u Srbiji, u Beogradu, i da ažuriraju taj spisak i na taj način osiguraju da, ako dođe do ponavljanja izbora, on bude čist“.

Pošto su dobili odgovor da je taj spisak ažurniji nego ikada, oni su lokalnim organima uprave postavili isti upit do srede. Da li će to biti epilog svega?

Izborni proces je, prema mišljenju pravnog tima koalicije SPN, ali i brojnih eksperata, domaćih (CRTA) i inostranih posmatrača, kompromitovan od početka do kraja.

Pre svega nedozvoljenom funkcionerskom i privilegovanom medijskom kampanjom predsednika Republike, korišćenjem njegovog imena kao nosioca izborne liste i angažovanjem kao predvodnika kampanje, iako on na izborima koji nisu predsednički – ne bi smeo da učestvuje.

Institucije na sve to nisu reagovale i dalje – ne reaguju.

Glavni viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je u toku izbornog dana saopštio da za sada nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi izbornog procesa, uz apel da se javnost ne uznemirava neproverenim informacijama koje plasira deo medija, a pogotovo pripadnici tzv. ProGlasa.

Takav postupak tužioca u demokratskim zemljama podrazumeva razrešenje i osudu javnosti. Nedavno saopštenje da će, ipak, izvršiti određene provere, ne opravdavaju njihovu potpunu neaktivnost u pogledu obezbeđivanja dokaza na dan izbora.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije unapred odbacuje brojne prijave da se uopšte pokrene postupak povodom očigledne povrede članova 40, 45, 46 i 50 Zakona o sprečavanju korupcije protiv Aleksandra Vučića bez bilo kakvih relevantnih razloga i sa mnogim stručnim manjkavostima.

Članovi Gradske izborne komisije iz reda SPN u Beogradu su otkrili veliki broj neispravnih i falsifikovanih potpisa u spiskovima podrške birača za pojedine izborne liste, netačne biračke spiskove i druge nepravilnosti.

Prethodno su istraživački novinari (CINS) otkrili da je Agencija za hostese, u stvari, Kol-centar SNS u kome je deljen veliki novac u kešu mladim ljudima (9.000 din. za jedan dan) da glasaju za SNS što će dokumentovati snimkom listića i onda ceo dan pozivati građane da izađu na izbore, što je takođe nedozvoljeno po zakonu, jer su izbori slobodni i tajni, a do 20h je izborna tišina.

Ove troškove SNS nije prijavila u preliminarnom finansijskom izveštaju Agenciji. Mnoga nepostojeća i pokojna lica su dobile obaveštenja o izborima.

Članovi RIK-a iz SPN su na sam dan glasanja utvrdili da je hala „Arena“ bila jedan od više zbirnih centara u kojem je „neko“ prihvatao građane iz Republike Srpske i upućivao ih da glasaju kao Beograđani u opštinama za koje pojedinci nisu ni znali da postoje.

Ko je iz MUP-a dozvolio nezakonitu prijavu prebivališta tih ljudi bez provere u mestima gde zaista prebivaju i nedozvoljeno glasanje na lokalnim izborima u Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji?

Posmatrači Crte su na 71 biračkom mestu, 14 odsto birališta u Beogradu, uočili primere organizovanog dovođenja birača, nadgledanog glasanja, mogućih manipulacija identitetom birača.

Birači su organizovano pristizali i iz raznih delova Srbije, kao i sa Kosova, BiH i Hrvatske, što pojačava sumnju da su lokalni izbori strateški raspisani u trećini jedinica lokalne samouprave kako bi se omogućile privremene selidbe birača.

Postoje dokazi i u svim drugim delovima Srbije, na primer u Vojvodini, koje ukazuju na ozbiljne manipulacije izborima. Glasanje sistemom „bugarski voz“, brojni su snimci pritisaka, ali i potkupljivanja glasača.

Na mnogim biračkim mestima ne samo u Novom Sadu, bilo je slučajeva da se zbog velikog formata glasačkih listića na jezicima nacionalnih manjina, glasačke kutije bile prepunjene, pa su na najrazličitije načine pridodavane nove.

U njima nije bilo kontrolnog listića što je osnov za poništavanje izbora po službenoj dužnosti.

U Odžacima je napadnut automobil posmatrača izbora iz Crte, ali je još važnije što su njihovi predstavnici prethodno otkrili „bugarski voz“.

U Zrenjaninu je članu BO bilo zabranjeno da u zapisnik unese primedbu da je nekoliko desetina lica iz Sr. Kamenice glasalo sa fiktivnim boravištima, a prigovor je sačuvan tek kad je pozvao policiju i posmatrače.

Napadnuta je članica Izborne komisije u R. Krsturu. U B. Petrovcu je samo jedna članica BO nezakonito organizovala 30 glasanja van biračkog mesta. To je samo deo nepravilnosti koje su upisane kao prigovor.

Više nego rečit je bio šef posmatračke misije ODIHR Albert Jonson kada je, pored ostalog, istakao da je „predsednik države bio izrazito uključen u sve to i to je stvorilo nejednake uslove za učesnike na izborima.

Brojne primedbe i utvrđene nepravilnosti, ali i nereagovanje nadležnih institucija i iskazani različiti oblici građanskog protesta i neposlušnosti, ukazuju na to da bi najbolje rešenje za sve učesnike izbora bilo da se ovakvi izbori ponište. U tom slučaju njihovi ključni akteri bi morali da se sastanu i unapred usaglase unapređena izborna pravila, koja bi uključila uz jasne odgovore na iznete prigovore i neuvažene preporuke ODIHR-a. Zatim bi se izbori ponovo održali.

Republička i Pokrajinska komisija su se povodom zbirnog zahteva koalicije SPN za poništavanjem izbora su se oglasile nenadležnim i iste prosledile lokalnim komisijama, koje većinom glasova odbijaju ovaj zahtev ili ga odbaciju kao neblagovremen.

Za nekoliko dana ističe rok da se sa argumentovanim navodima pravni timovi svih oštećenih podnosilaca izbornih lista obrate Ustavnom sudu za poništavanje ovih izbora.

Ukoliko zajednički i principijelno ne reagujemo i ne postignemo poništavanje očigledno kompromitovanih izbora, svi naredni izbori i politički život u Srbiji je unapred obesmišljen.

Autor je sudija u penziji, zamenik člana Pokrajinske izborne komisije u proširenom sastavu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari