Vlast pravi „korona fond“ za predizbornu kampanju

Žena je godinama nosila istu cicanu haljinu, deca su za užinu u školu nosila paštetu na hlebu „od juče“. Štedeo je na svemu. A onda je pogodio „sedmicu“.

Kako je izvukao premiju i u budžetu (porodičnom) ostvario suficit, tako je rešio da preseče krizu i krenuo je da se razbacuje.

Pazario je glamuroznu kuću propale folk zvezde, sebi je kupio dvosed shelby cobra, žena je dobila countryman SUV, kćerki je platio ugradnju silikona na više mesta a sinu je poklonio teretanu, familija je nadobijala nove zube i frizerske salone, Gucci torbe, Louboutin cipele i Acqua di Parma parfeme, komšijama je napravio teniski teren u avliji mesne zajednice a pajtaše iz kuglane častio je „rogonjom“ za godinu dana…

Kad su, posle četiri godine, došli „crni dani“, nije imao ni za malo pivo ispred STR-a na ćošku.

Tako nekako danas dok je trese kriza s korona virusom izgleda i država Srbija – „puca“ od bisaga punih zlatnika, razbacuje se i troši, ne pita šta košta. I… ne misli na „crne dane“.

„Nismo ispucali ceo arsenal, ovo je u ovom trenutku sasvim dovoljno“, slavodobitno poručuje ministar finansija, misleći da je Vladi, za sada, dovoljno pet milijardi evra da razdeli svakome za koga misli da treba da dobije neku crkavicu od onoga što je država „krvavo“ štedela prethodne četiri godine a i od dodatnog zaduživanja.

U vreme strašne svetske krize i zjapeće neizvesnosti vlast u Srbiji počela je da se ponaša kao neobuzdani kockar koji je izvukao glavnu premiju. Deli kapom i šakom, i tamo gde treba i gde ne treba, a sve u stilu sad je došlo vreme za „ima se, može se“.

Nesumnjivo, od država se i očekivalo i tražilo da priskoči u pomoć privrednicima i građanima u ovakvim katastrofičnim vremenima. I dobro je da je Vlada Srbije reagovala da poveća izvesnost i poverenje među poslovnim ljudima. Da li su svi potezi dobro odmereni, pokazaće privrednici kad ih osete na svojoj koži.

Ali, već sad može se reći da je u kreiranju mera bilo neumerenosti i nesmotrenosti, pa čak i preterivanja ali i ozbiljnog uticaja političkog faktora.

Eto, na primer, odluka predsednika države (koji je Vlada oberučke odobrila) da svaki punoletan građanin Srbije dobije na poklon 100 evra. Ta velikodušnost srpske vlasti koštaće više od pola milijarde evra ili 1,3 odsto BDP-a.

Podsećanja radi, pred sam početak svetske ekonomske krize 2009. godine Jovan Krkobabić, šef PUPS-a, ucenio je koalicione partnere u leto 2008. zahtevom da se penzije povećaju 10 odsto.

Vlada je tu ucenu prihvatila i na nju potrošila pola milijarde evra čime je faktički zakucala zadnji ekser u mrtvački kovčeg državnih finansija i ostavila Srbiju na cedilu pred nadolazeću krizu od koje se teško oporavila.

Istina, neće sada, 2020. godine, pola milijarde evra potrošenih na poklon svim punoletnim građanima biti sudbonosno za opstanak državnih finansija, ali mnogo stručnih institucija i eksperata usprotivila se ovoj političkoj galantnosti Vlade jer nema nikakve ekonomske opravdanosti.

Sve je više činjenica koje ukazuju da je to zapravo kupoprodajni pakt s biračima pred izbore, za koje se misli da bi mogli biti održani do kraja juna.

Izbori, odnosno predizborna kampanja, čine se kao okidač ovakvog kockarskog ponašanja vlasti. Lako se može desiti da s mukom stečena ušteđevina do izbora bude olako proćerdana na kupovinu glasova birača.

Nije to samo 100 evra namenjenih „imunizaciji“ punoletnih građana (dakle, birača) od korona virusa. Krene li predizborna kampanja (koja je, uzgred, i do sada trajala i na koju je već potrošeno mnogo novca) biće još mnogo raznih „sendviča“, „prehrambenih i sanitarnih paketa“, zaštitnih maski, rukavica i pokretnih ventilatora.

Sve to može da ozbiljno ugrozi imunitet državnih finansija u vreme velike neizvesnosti i brojnih nepoznanica.

Vlast koja je svoje uspehe vezivala za štednju i suficit sad bi odjednom mogla da se očas posla pretvori u onu vlast koja je dovela Srbiju pred bankrot 2012. godine.

Naznaka rasipništva već je viđena provincijalnim šepurenjem nabavki ratnih drangulija – raketnih sistema, vojnih aviona i helikoptera na koje je nepotrebno potrošeno stotine miliona evra.

Epidemiju smrtonosnog virusa Srbija nije dočekala s toliko „napumpanim“ javnim finansijama kako se hvališe u javnosti. Kriza se sada koristi da se namakne svaki dinar i evro odakle je god moguće.

Vlast prazni račune mnogih javnih preduzeća i institucija koje imaju bilo kakve veze s državom (a uspešno posluju) i njihov novac ubacuje u „korona fond“ iz koga će onda u predizbornoj kampanji da deli svakojakoj klijenteli pod firmom ublažavanja kriznog stanja.

Ako vlast zaista ima toliko para kao što se hvali, onda bi bilo racionalno da se deo te ušteđevine ostavi za crne dane. Iskustvo pametnih domaćina pokazuje da se uvek isplati kad se neka „parica“ skloni sa strane i sačuva za „ne daj bože“ dane. A ti crni dani, koji nose i mračnu (poslovnu) klimu, i te kako mogu da naiđu.

Vlast ima pravo da bude optimistična i da ponovo najavljuje „avione, kamione, milione, cilione“, privredne preporode, cunami novih investitora i basnoslovni privredni rast ali ne sme da isključi ni scenario „crnog labuda“.

To je vreme produženog trajanja epidemije korona virusa (za koje mnogi prognoziraju da je moguće) kad privreda umesto rasta ima pad aktivnosti, a država pad prihoda u budžetu zbog manjih poreza i akciza i rast rashoda. Taj deficit mogao bi da ugrozi državu jednako kao i onaj iz 2012. godine. Najlakše je uzeti novi kredit, ali je „dug uvek bio zao drug“. Zato je dobro „štekovati“ i čuvati deo „parica“ za te moguće crne dane.

Zašta će se opredeliti vlast?

Za nemilosrdno trošenje budžeta zarad još jedne ubedljive pobede na izborima ili smerno trošenje ušteđevine i čuvanje jednog njenog dela zarad dugoročnije sigurnosti i stabilnosti državnih finansija?

Iskustvo, ne samo Srbije, nažalost pokazuje da je ambicija očuvanja vlasti često jača od potrebe za očuvanjem zdrave države.

Ne bi bilo dobro da vlast žuri na izbore pre leta samo zato što bi se na jesen moglo dogoditi da država ne bude imala izobilje novca za izdašno rasipanje na predizborno podmićivanje birača.

Autor je novinar