Vlast se ne menja na ulici, predvodnicima protesta to mora biti jasno

U rečniku Matice srpske piše da je građanin stanovnik grada, a da građanstvo zbirno označava stanovnike grada.

No tu se dodaje, kao važno značenje, da se pod građanstvom podrazumeva buržoaska klasa, građanski stalež. Narod je nešto drugo. Prema istom Rečniku, to je deo čovečanstva povezan etničkim i drugim tešnjim vezama jezičkim, tradicijama, istorijom.

Naglašava se još da se atributima „radni“, „prosti“, „obični“ označava osnovna masa ljudi na nižim stepenima imovinske i društvene hijerarhije. Sintagma „narodne kuhinje“ izlizala se od silne upotrebe i označava nešto jadno.

Ako je suditi po izrazu građanski protesti i ako je verovati pomenutom Rečniku, onda na ulicama protestuje građanski stalež, tj. protesti nemaju narodnu širinu i dubinu, što dalje znači da si izgledi za uspeh tih protesta slabi.

Nije dostignuta kritična masa. Tek kad se digne „kuka i motika“ (izraz Filipa Višnjića), vlast treba da se zabrine.

Vlast je čvrsta kad ima široku narodnu podršku. Nije čudo što se mnoge političke stranke deklarišu kao narodne pa u svojim nazivima koriste atribut narodna (narodni) kao što su Narodni pokret Srbije, Srpska narodna partija, Laburistička (radnička) partija, Austrijska narodna stranka, Švedski narodni pokret otpora, Danska narodna partija.

U Srbiji dok je Radikalska stranka bila u svojim počecima bliska socijalističkim idejama, radikali su pevali pesmu

„Ustaj seljo, ustaj rode,
Da se spaseš od gospode!
Činovnike, birokrate,
Ćiftariju, zelenaše,
Cilindraše i sabljaše,
Koji gaze pravo naše,
Gonićemo svi“.

Pesmu je zabeležio Slobodan Jovanović. Milan Obrenović ju je zabranio. Radikali se obraćaju seljacima, jer Srbija je bila seljačka zemlja. Elitističke partije teško dolaze na vlast, kad dođu brzo odlaze.

Ali i vođe masovnih partija traže podršku od elite. Setite se Vučićevog predizbornog pisma kojim je tražio i dobio podršku od mnogih viđenih ljudi.

U vezi sa aktuelnim protestima opravdano se postavlja pitanje da li su oni koji su najglasniji na skupovima pravi tumači narodnih zahteva ili koriste narodno nezadovoljstvo za ličnu promociju.

Vođe protesta su odbile poziv predsednika Vučića na dijalog. Da li je trebalo odbiti pruženu ruku?

Zato izraz građanski protesti izražava pravu suštinu. Protestuje građanski stalež. Naš parlament se zove Narodna skupština, ali odluke donosi gornji, građanski sloj, on kroji kapu narodu.

Odgovornost predvodnika građanskih protesta je ogromna.

Potrebna je precizna analiza stanja i jasno određeni ciljevi. Dosad su pominjali siromaštvo, ali nisu dali valjan odgovor na argumentaciju Vučića i Siniše Malog o zaposlenosti, povećanju minimalne cene rada, plata i penzija.

Teška verbalna artiljerija i sa jedne i sa druge strane (lopovi, pljačkaši, lažovi, pretnja predsednikovoj porodici) sigurno nije dobra priprema za dijalog.

Katkad protesti prerastaju u nasilništvo, blokiraju se saobraćajnice, prekidaju privredni tokovi, ometa gradski prevoz.

Predvodnicima protesta mora biti jasno da se vlast ne menja na ulici.

Masa se može i zavesti. Hitler je imao apsolutnu podršku Nemaca, a svet je odveo u katastrofu.

Naša iskustvo od petog oktobra dobra je opomena.

Zapaljena je skupština i televizija.

Narod je ustao a šta je dobio kao rezultat? Treba se setiti Njegoševih stihova: „Pučina je jedna stoka grdna, / dobre duše dok joj rebra puču“ .

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.