Vlast u korona ambijentu

Počev od SAD, pa preko Italije, sve do Crne Gore, Rumunije, Austrije, Nemačke, Bugarske, Severne Makedonije, Švedske itd.

Izbore koji su u tom periodu sprovedeni preživela su samo tri-četiri režima kojima su svetske demokratske institucije već poodavno nalepile atribute „diktatorski“ i „hibridni“.

Po svoj prilici, male su šanse, sve dok pandemija kovid 19 bude trajala, a i određeno vreme potom, da na bilo kojim demokratskim izborima neka postojeća vlast „preživi“.

Šta je razlog za ovakvu i ovoliku „korona-listopadnost“ vlastodržaca i političkih elita širom planete?

Izgleda da su građani, u toku umirućih bolnih krikova i gušenja svojih bližnjih i sunarodnika zahvaćenih zarazom, konačno shvatili da su prepušteni sebi i svojim najbližim, i da moraju da započnu da se brane sami, od svega, pa čak i od „neprijatelja“ koga ne vide, a koji ih lako osvaja, masovno usmrćuje i „upućuje na onaj svet“ bez dostojanstvenih sahrana.

A da su nosioci vlasti, koje su birali da organizuju život u društvu i državi, da planiraju razvoj, da se staraju o narodnom zdravlju, da se bave prevencijom i da brane živote građana u svim uslovima, samo koristoljubivi zbunjeno-preplašeni posmatrači haosa u nastajanju, od kojih se neki kao lucprde bedno krevelje na masmedijima pokušavajući da sakriju da nisu dorasli poslovima koji su im povereni.

Uverili su se da među vlastodršcima ima i takvih koji sa nameštenom ozbiljnošću pokušavaju da umuju, ali i onih koji se kostreše i prete građanima vojskom, policijom i sudovima, da bi sproveli nekakve procedure za koje ne znaju ni kakva im je svrha.

Zbog svega rečenog, građanima je postalo jasno da su nestručne i halapljive vlasti nesvrsishodno i nenamenski potrošile milijarde evra/dolara/juana/rublji/…/dinara koje su poreskim zakonima bile odvajane za podsticanje razvoja privrede, istraživanje i prevenciju bolesti, i da je veliki procenat tog novca završio i u džepovima vlasti i kod tzv. zdravstvene mafije.

Javno iskazani bunt građana zbog situacije u kojoj su se neočekivano našli, bio je daleko manjeg intenziteta od besa koji je kipteo u njima.

Mnogi su, potom, pokazali šta stvarno misle o svojim vlastima tamo gde njihov glas na izborima nije mogao biti falsifikovan, pokraden ili dobijen ucenom.

A dodatnu motivaciju da glasaju za smene postojećih vlasti, građani su pronašli i u očiglednom nedostatku empatije gotovo svih vlastodržaca prema porodicama obolelih i umrlih, kao i u saznanjima o masovnom pretakanju novca u toku tekućeg pandemijskog talasa iz zdravstvenih i drugih fondova u vlastodržačke i njima saradničke džepove.

Svuda u svetu, u svakom selu, gradskoj zgradi ili kvartu, kad neko umire sve se utiša.

Život, obično, tada za neko vreme, gotovo stane.

Jer ljudi saosećaju sa bolom umirućeg i dele tugu sa njegovom porodicom.

Samo u raspadajućim društvenim zajednicama se može videti i čuti da, dok mnogi građani ophrvani neizmernom tugom leleču i svoje uplakane oči naslanjaju Bogu na koleno, neki politikanti iz vlasti po televizijama „uzjahuju radost“ i diliču – „at je bolji kad je veseliji“!

A koliko je crnih marama bilo, i koliko će tek da ih bude u toku ove korona pošasti koja drma zemaljsku kuglu?

I koliko je raznih nedovršenih politikanata koji će u takvim prilikama tek da diliču i da pritom pustoše državne budžete i pljačkaju građane prdeći im pod nos?

Zanimljivo bi bilo istražiti i da li su crkve održavale javne pomene svim pomorenim tokom pandemije.

Da li im čitaju imena u nastavcima prilikom svakog bogosluženja?

Je li neka vlast podigla spomenik svoj toj do sada umrloj Hristovoj deci?

Hoće li neka vlast, kao u Jerusalimu, izgraditi neki „zid plača“ na kome će se ispisivati i dopisivati imena korona mučenika?

Ili će vlasti, po svom starom „dobrom“ običaju pokušati da i ove žrtve svoje nebrige, alavosti i nesposobnosti obezliče i da ih pritrpaju zaboravom?

I da li će „izabrani vlastodršci“ i u vreme „građanske korona-obamrlosti“, nastaviti da prilagođavaju zakonske legislative sopstvenim potrebama i željama „investitora“ koji uništavaju zemaljske rajske vrtove zarad svojih prokletih zarada?!

Autor je inženjer