Foto: Z. S. M. Kragujevac, kao i Rim, leži na brežuljcima. Ja sam jedan od onih koji ga već decenijama upoznaju svojim stopalima i na taj način, preko njegove pokorice, hvataju titraje, radosti i jecaje naše Čaršije.
Ima ih koji smatraju da je to najbolji način da se upozna jedna sredina, dodirom i prirodnom brzinom ljudskog hoda da bi oko imalo vreme da uhvati detalje i duša da ih obradi.
Smatram da bi moje višedecenijsko iskustvo u pešačenju gradom i neupitna ljubav prema njemu mogla da bude od koristi šetačima-namernicima koji bi voleli da upoznaju naš grad.
Ako krenemo iz Nulte tačke grada, a to je onaj beleg pored Krsta po kome trg nosi ime, na koju god stranu da krenemo suočićemo se sa izazovnom podlogom iz perioda masovne behatonizacije. Ionako ne baš cenjena podloga ne baš cenjeno je i postavljena, tako da početnicima u ovim aktivnostima savetujem povećani oprez. Najbolji primer za izazovni behaton je pešački most kod Zastavinog sata, gde je nestali behaton nadomešten sitnim peskom, pa se podloga preporučuje onim hajkerima koji imaju sklonosti ka preprekama na putu sa različitim stepenom klizavosti i tvrdoće.
U blizini je i Stara crkva, ona koju je sagradio Miloš Obrenović, a čije originalno bele zidove su posle skoro 200 godina freskopisali jer… tradicija, jer istorija. Pomenuti Zastavin sat srećom radi, iako Zastave same nema. Odatle se, takođe, preko reke pruža pogled na još jednu uništenu znamenitost: Gradsku tržnicu oljuštene fasade i provizorno saniranog srušenog zida. Sa dva zlokobna betonska kvadra kao Kerberima.
Ovde je moguće napraviti jedan krug po industrijskom kompleksu iz XIX veka. Hajkeri ovde mogu da, pre nego što počnu usponi, dobiju adrenalinski udar, jer postoji mogućnost da tokom šetnje ulete u unakrsnu vatru ljubitelja soft sela, pejntbola ili kako se već zove ta aktivnost koja imitira rat, jer rata nema dovoljno izgleda, a uz to i istporija i tradicija. Tu je negde i najstarija zanatska škola u Srbiji iz sredine XIX veka, čija kapija je iskrivljena i zakatančena.
Prvi pravi uspon počinje na Pivarskom brdu, tik do spomenika podignutog kvislinzima, protiv kakvog se sada Novosađani opravdano bune u svojoj sredini. Preko Pivarskog brda ulazi se u poslednji ostatak starog Kragujevca, pod nogama Lekina bara sa svojim starinskim dvorištima, preko Nove kolonije koja, poput Stare ima svoju kapiju, Skvera sa njegovim koncentričnim krugovima dolazi se na Metino brdo.
Sa tog istorijskog mesta odakle je Raka Ljutovac iz topa skinuo prvi avion sa neba, a gde je tokom Drugog svetskog rata bio logor, ljotićevski, pruža se sjajan pogled, a uređena pa vandalizovana okolina dva spomenika predstavlja i neku vrstu poligona za ljubitelje auto-krosa i srodnih disciplina. Istorija, dakle i tradicija.
Odatle počinje greben kojim hajking prestaje da bude urban i postaje pravi, pa se tim putem može doći do srušenog planinarskog doma na Žeželju odakle se pruža pogled ka Levču, ka Bešnjaji, a ima i nekoliko vidikovaca prema samom gradu.
To je jedan od mogućih pravaca za upoznavanje i gajenje ljubavi prema ovom gradu sa svim njegovim vrlinama i manama. Ukoliko bismo iz Nulte tačke krenuli ka Šumaricama, na primer, prvi deo staze bio bi obeležen, pored behatonskih minskih polja i trotoarima koji su devastirani nabujalom građevinskom aktivnosšću koja se zahuktava i ne namerava da stane. Zgrade rastu sve našminkanije, a trotoari bivaju razrovani i nikada popravljeni. Kao, uostalom, i svi javni prostori i površine.
Ali, kada kroz đonove i stopala osetite vibraciju ovog mesta, to je kao da popijete vodu na Baščaršiji ili nešto slično. Zavolite ovaj grad jer i on nas, kakvi god da smo – voli.
Autor je pisac i urednik književno-tribinskog programa u SKC-u Kragujevac.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
