Vođa navijača moje porodice

Pišem Vam ovo pismo u nadi da će ga pročitati neko od onih što ne čitaju Danas, ali sve znaju šta unutra piše tj. neko od nadležnih. Povod za ovo pismo je tekst u Vašem cenjenom listu o državnoj pomoći našim najpoznatijim klubovima.

Lepo je što se država setila da finansijski pomogne one najugroženije, ali šta je klub bez navijača pitam ja vas. Ako država ne pomogne i nas navijače klubova (svih 91 odsto)… onda joj je sve džaba.

Pišem Vam kao vođa navijača moje porodice ispred televizora kad igra reprezentacija, i za ovu moju tvrdnju imam milion razloga, ali bih se zadovoljio i sa 100.000 (može i dinara, ne pravim pitanje ), čisto da znam da me moja država nije zaboravila. Bio bi to mali finansijski podsticaj za mene da i dalje navijam, i od ministra Malog ništa manje i ne očekujem. A da ispunjavam sve uslove za finansijsku pomoć kao i večiti, govore sledeći podaci.

Kao prvo… i ja sam večiti. Bio sam večiti student, večiti mladoženja… a moja žena tvrdi i da sam večiti gubitnik. Kao drugo… za razliku od njih ja moram da plaćam penale… kad god zakasnim sa uplatom. Kao treće… ni ja ne plaćam redovno račune za vodu i struju kao i oni.

I kao četvrto ali ne i najmanje važno, ako je uslov za dobijanje državne pomoći da se ne plaća porez… spreman sam i na takvu žrtvu.

Priznajem da sam od prodaje igrača ostvario određenu finansijsku dobit, kad sam na buvljaku prodao album sa sličicama fudbalera koji će igrati na svetskom prvenstvu i zaradio 500 dinara, ali ja sam to uredno prijavio kao promenu u mojoj imovinskoj karti.

Takođe sam spreman (na nagovor moje žene) a ako će to da udvostruči novčanu pomoć, da počnem da navijam za oba kluba. A ako i pored svih ovih argumenata država odbije da mi dodeli finansijsku pomoć… iz protesta počeću da navijam za Zadrugar iz Zuca… ako još postoji.

Zvezdan Partizančević sa Topčiderskog brda, bivši opštinski vicešampion u sviranju vazdušne gitare

 Autor je dramski pisac i satiričar