Vojvodina kao zarđala lokomotiva

Tim povodom novinar Željko Šaun je specijalno za Politiku obavio intervju.

Odgovarajući na desetak pitanja iz čijih odgovora je proistekao naslov koji je bio motiv i cilj vođenja Pokrajinske vlade: „Princip zajedništva najvažniji je za opstanak društva.“

Vi ste naravno na višem nivou naišli na veoma loše odnose Republičke i Pokrajinske vlade.

I ako je bilo jasno da u takvim odnosima cela država gubi jer nema zajedničkih investicionih projekata.

U toj borbi Vi ste zajedno sa Vašom strankom uspeli da stvorite bolje uslove jer je nakon izbora 2016. god. na prvoj strani Dnevnika osvanuo naslov: „Osvojili smo vlast svih 45 opština u Vojvodini“, što je za nas čitaoce značilo da neće biti više stranačkih prepucavanja te da će se programi lakše realizovati.

U intervjuu za emisiju Sučeljavanje posebno ste naglasili završetak izgradnje novog Kliničkog centra u svom mandatu kao i završetak Žeželjevog mosta sa obilaznicom oko Petrovaradina, a u drugoj godini mandata ste obavestili javnost da je projektna dokumentacija za Fruškogorski koridor do Rume, sa tunelom, zajedno sa izvršenom komasacijom zemljišta, poslata u Ministarstvo na realizaciju.

Nažalost tamo je stajalo u nekoj fioci dok je gospođa Z. Mihajlović šetala po Srbiji obećavajući ali i gradeći velike i male koridore.

Tek krajem ove godine je potpisan ugovor sa Kinezima o početku radova u 2021. godini. Slična situacija se odugovlačila šest godina oko Žeželjevog mosta i ako su pare stajale, navodno zbog načina plaćanja, u Gradskoj kući, Pokrajini i Beogradu.

Kad je došao predsednik Aleksandar Vučić na svečano otvaranje mosta, tek posle proslave su rađeni prilazi mostu i premeštanje glavnog voda sa starog demontažnog mosta za snabdevanje grada sa pijaćom vodom.

I kod Kliničkog centra se odugovlačilo iako je Vlada Srbije pre mnogo godina donela odluku da se izgrade četiri Klinička centra.

Samo je u Novom Sadu prethodna vlast osposobila 1/3 već izgrađenog kostura od betona kao i Kamenicu 2, koju ste Vi opremili novom savremenom opremom.

Ovih dana su započeti temelji za gradnju Kamenice 3, kao i rekonstrukcije pojedinih klinika u krugu bolnice.

Zašto sam nabrojao ove tri kapitalne investicije?

Zato što one nisu vezane samo za Novi Sad a i Vi ste započeli intervju rečima: „Biće ova vlada kontinuiteta sa programom koji je zasnovan na principima postavljenim prethodne četiri godine.“

Sigurno da ima napretka u Pokrajini što se tiče zapošljavanja, privrednog i industrijskog rasta, zdravstva – naročito se angažovalo oko smeštajnih objekata zbog korone.

Možda smo početkom Vašeg prvog mandata i drugog mandata gradonačelnika Miloša Vučevića u Novom Sadu mislili da su se stvorili svi uslovi da sa Vladom u Beogradu neće biti više problema.

Bilo mi je, g. Igore, žao što na Vašem licu nije bili osmeha jer Vam nije bilo lako dok ste za vreme predizborne kampanje pratili predsednika partije i države A. Vučića na mitingu u Rumi kad je obećao auto-put za Šabac i dalje za Loznicu, kao i na velikom skupu u Novom Sadu kada nijednom rečju nije ni spomenut Fruškogorski koridor.

To znači da bez obzira što ste Vi promovisali princip okupljanja oko projekata, odnosno timski rad Vlade, Pokrajinske i lokalne samouprave i dalje ima dosta praznog hoda tako da projekti za APV kasne u realizaciji.

Novi Sad je dobio samo jednu veću fabriku, koja je zaposlila više radnika, ali istovremeno su prestale da rade dve važne komunalne proizvodnje: mlekara i pekara, kao i pogoni za proizvodnju gradskih autobusa, što je prouzrokovalo više hiljada nezaposlenih.

Da nije Univerziteta i novog IT centra za tehnološki razvoj, zahvaljujući mladim programerima, ima se utisak da zaostajemo s obzirom da  se nekad govorilo kako je Vojvodina „lokomotiva koja vuče druge“.

Ovih dana na RTV u stranačkoj hronici Đurađ Jakšić je rekao: „U APV Uprava za kapitalna ulaganja gubi svoju funkciju jer za četiri godine sa planom od osam milijardi palo se na pet milijardi, zato što nijedna kapitalna investicija nije urađena.“

Da zaostajemo za drugim regionima pokazuju i podaci da vrednost graćevinskih radova za treće tromesečje ove godine u odnosu na prošlu je opala za 18,9 % a po regionima Beograd +2,8%, Šumadija i Zapadna Srbija -6,3% a APV -22%.

Ovakav pad je prouzrokovao i pad ličnih dohodaka te je prosek primanja za celu Srbiju 60.029 dinara a u APV, valjda prvi put niži – 57.214 dinara.

Interesantan je podatak da su primanja u Vršcu veća nego u Novom Sadu. To je znak da nije rešenje u administraciji već treba razvijati proizvodnju.

Stvarno nam je lokomotiva zarđala kad nema ni vagona a kamoli pruga.

Autor je dugogodišnji direktor Danubiusa iz Novog Sada