Vrati nazad penzije

Ovo pišem inspirisan onim sastankom delegacije funkcionera penzionerskih organizacija sa timom iz vlasti koji, kao fol, brine brigu o penzionerima i tu o nečemu odlučuje. U mojoj priči Mujo je AV, opljačkana banka su penzioneri, sudije nema da postavi pitanje vraćanja para tako da pljačkaš nema razloga da se izjašnjava.

Siguran sam da On neće svojom voljom vratiti penzije opljačkane tokom četvorogodišnjeg cunamija koji je sam izazvao. Mnogo penzionera je taj cunami odneo.

Molbu-zahtev za razgovor penzioneri su uputili baš NJemu jer se zna da On o svemu odlučuje. Međutim, On se oseća suviše velikim da bi o tim sitnicama raspravljao sa tamo nekim penzionerima pa je delegacija penzionera po principu, oče naš daj šta daš, prihvatila ono što joj se nudi.

A ponuđen joj je tim sastavljen od polukvalifikovane kursadžijke, lažnog doktora ekonomskih nauka i simpatične plavušice zavidnih oblina koja je kao i njena koleginica po rodu ali ne i po opredeljenju dovedena u vladu da bi se na taj način vratio nekome nečiji dug po bratskoj liniji. Njih problemi penzionera ne interesuju niti mogu bilo šta da učine ili odluče na tom polju, ali je bilo lepo slikati se za televiziju i obećati penzionerima kule i gradove kao što to redovno čini i njihov Šef.

Delegacija penzionera me je prilično iznenadila; prvo po tome što je uopšte prihvatila prijem od strane onoga kod koga prijem nisu tražili i drugo, sastav delegacije. Miloša Grabundžiju poznajem kao aktivnog i agilnog borca za prava penzionera koji ima neke rezultate i na međunarodnom planu i ta utakmica još uvek traje.

Miloš je svoj sindikat penzionera mudro ubacio u UGS Nezavisnost jer po zakonu nije moguće osnovati Sindikat penzionera. Milana  Grujića sam sreo dva puta, jednom smo se i predstavili jedan drugom. Tom prilikom sam saznao da je Milan Grujić  novi predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Prethodni predsednik Mihajlo Radović je nažalost preminuo. Iako sam član USPS od njegovog osnivanja, nisam imao saznanja da su provedeni izbori za predsednika.

USPS je od uvek bilo aktivno, posebno u organizovanju i izvođenju javnih protesta zbog čega je kritikovano od strane glavnog sindikalca u Srbiji jer je radilo u njegovim prostorijama. Kruži priča da je Grujić doveden iz sindikalnog štaba sa zadatkom da smiri strasti u USPS – i uspelo mu je.

Andrija Savić je predsednik državne organizacije koja je registrovana kao Savez penzionera Srbije. Oni su se najmanje isticali kada je bila tema pravda i bolji život za penzionere – češće su podržavali mere vlasti.

Udruženje sa najvećim brojem uredno evidentiranih članova – prošle godine preko 20.000 – jeste Udruženje vojnih penzionera Srbije – UVPS. Pitanje je da li je uopšte pozvano ili se nije odazvalo.

Manje je poznato da je to udruženje u septembru 2014. g. iniciralo aktivnosti na izvođenju javnog protesta zbog najave pljačkaškog zakona, ali je odmah po principu kreni-stani i odustalo uz razna besmislena obrazloženja.

Pošto su odigrali značajnu ulogu u osnivanju PUPS i uhlebili nekoliko svojih članova u politiku, ostali su u drugom planu. Osnovna delatnost im je postala saradnja sa organima iz vlasti i jalova i neumesna kritika rada USPVLS.

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) osnovano je tokom jednog protesta penzionera tako reći na ulici a ozvaničeno po završetku protesta u iznajmljenoj sali. Osnovali su ga vojni penzioneri koji se nisu mirili sa jalovim kancelarijskim radom UVPS.

Izvelo je do sada dvocifren broj protesta (većinom u saradnji sa USPS pre dolaska Grujića), ali nije naišlo na podršku medija. Od strane medija osnovno pitanje je bilo; koliko vas ima. Istaknute parole sa zahtevima protesta malo ko je čitao. Mediji ovu tematiku nisu shvatili ozbiljno a ona se tiče svih – i najstarijih i onih tek rođenih.

Zbog prevelikog i čestog talasanja na protestima Udruženje nije bilo dobro došlo ni u jednom radnom prostoru pa je često moralo seliti – i sada je na ulici, ali nije na prodaju.

Penzioneri su opljačkani, to je činjenica – od svih je nakaradnim zakonima otet deo penzije a otimačina imovine penzionerskog fonda je u toku. Zakon o PIO bi trebalo vratiti na fabrička podešavanja jer su sve izmene i dopune bile nehumane i na štetu trenutnih i budućih penzionera.

Tokom prošlih izbora penzije i penzioneri bili su za neke partije moneta za potkusurivanje kroz obećanja da će se zalagati za vraćanje otetih delova penzija. Mudre glave mi kažu da od toga nema ništa. Da bi se tu nešto postiglo potrebno je da se donese lex specialis a sadašnja skupština to sigurno neće izglasati. Prema tome, penzioneri, prst na čelo pre sledećih izbora.

Ja znam koga neću birati!

Autor je vojni penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.