Vratimo prestonici "čudesnu moć"

Fasade na kultnim zgradama ovog grada su otkrivale da su sređivane jako davno, mnoge ulice su bile u rupama, tramvaji i autobusi su zimi hladili a leti grejali. Gužva je bila u 7h i 15h, a automobili su se parkirali na šinama i blokirali tramvaje. Turista je bio posmatran kao atrakcija a mi praktično osim Bosne i Crne Gore nismo mogli da mrdnemo nigde. Međutim, KST je i dalje petkom bio mesto gde smo išli na dobre koncerte i novogodišnje maskenbale. Pozorišta su bila puna, predstave odlične, kolege u medijima i kulturnim ustanovama solidarnije i sa više otpora nakaradnom sistemu. Više smo se voleli, pazili jedni na druge, bili solidarni, za svaku nepravdu minimalno 10.000 ljudi se skupi na trgu ili kod skupštine dok trepneš. Policija nas tukla, nabildovani dripci nas maltretirali, a mi se nismo plašili. Bar mi studenti i mladi smo prkosili svemu. Sramota je bilo da si prost u javnosti, važno je bilo da si završio faks regularno. Ako si došao u Beograd iz nekog drugog grada kao ja, morao si da poštuješ neka pravila tog grada da bi bio prihvaćen.

Danas ta pravila i ne postoje. Ne razlikuješ više Beograđane od onih koji to nisu. Ne mislim na mesto rođenja već na osećaj pripadnosti. Utopili se Beograđani, povukli u sebe. Da se razumemo, uvek je Beograd imao prostake, mediokritete, siledžije, poltrone. Problem je što su oni sada preuzeli komandu u svim sferama života. Oni određuju ko će šta da radi, kako treba promeniti Kalemegdan i Skadarliju jer su valjda tako matori dosadili svima pa ih treba modernizovati. Naravno da oni u svom neznanju i zabludi prave Cvetni trg bez cveća ali u mermeru, da ih užasavaju zelene površine jer ih podsećaju na zavičaj, pa što pre udri beton gde god može. Logično je da hoće da naprave futuristički grad jer su i dalje u uzrastu u kom su bili kada je „Povratak u budućnost“ bio hit film. Ali, niti znaju kako to da urade, niti bi da pitaju nekog stručnjaka kako. NJima su Budimpešta, Varšava i Prag dosadni. Njima je haligali (čuvena balerina) dostignuće zabave i naravno bugarski turisti koji nisu nigde drugde otišli za Novu godinu u ovom veku osim u Beograd.

Uvek sam poštovao, cenio i voleo pametne, školovane i darovite. Negde sam razumeo i one koji imaju sve kečeve, ali su bar bili mangupi. Ne ide im škola, ali oni nisu pokušavali da kupe diplomu, nego su učili preko leta da završe razred. Ovi što danas drže lekcije su oni slabi dvojkaši, koji trojku dobiju iz najlakšeg predmeta a četvorke samo iz muzičkog, fizičkog i likovnog. To su ljudi sa kojima niko nije voleo da se druži, koji su devojkama bili nezanimljivi jer nisu imali nijedan kvalitet ili talenat. Pa su sada rešili da nam se osvete za svoje komplekse.

Ako se ja pitam, Beograd će biti ponovo grad „koji ima čudesnu moć“ kada 4. marta ispratimo dvojkaše, poltrone i mediokritete sa svih mesta na kojima se odlučuje.

Autor je glumac, voditelj i član Narodne stranke

Priredio M. D. Miljković