Vratio sam se u Čačak jer smena SNS kreće sa lokala: Autorski tekst Boška Obradovića

Miloševićev režim načet je najpre na lokalnom nivou nakon lokalnih izbora 1996. godine, pre svega gubitkom vlasti u prestonici i drugim velikim gradovima.

Konačni pad Miloševića usledio je posle četiri godine.

I DOS-ov režim načet je gubitkom lokalne vlasti u beogradskim opštinama Voždovcu i Zemunu 2009. godine i konačno je pao posle tri godine.

I Vučićev režim može biti doveden u pitanje najpre odozdo, sa lokalnog nivoa.

Kompletna opozicija bi zato trebalo da se koncentriše na izbornu pobedu u što više gradova i opština na preostalim lokalnim izborima širom Srbije koji nas očekuju za nekoliko meseci.

Nije slučajno što je vladajući režim veštački izazvao ostavke određenog broja gradonačelnika i predsednika opština prošle godine kako bi baš u tim lokalnim samoupravama vanredni lokalni izbori bili održani 17. decembra.

U pitanju su bile lokalne sredine u kojima naprednjačka vlast bolje stoji, dok su za ovu godinu ostavljeni brojni gradovi i opštine gde ne stoje baš najbolje i gde ujedinjena opozicija ima veće šanse.

To govori o njihovom strahu od lokalnih izbora u tim sredinama i odlaganju izbornog procesa radi što bolje pripreme za pokušaj da na silu zadrže vlast u čitavoj Srbiji.

U te svrhe je osmišljen i potpuno novi izborni inženjering sa „letećim biračima” iz drugih lokalnih sredina.

Niko iz opozicije ne može samostalno niti da se suprotstavi ovakvim izbornim manipulacijama i krađama niti da pobedi naprednjake.

Oboje opozicija može da učini isključivo u saradnji i jedinstvenom predizbornom nastupu koji bi podrazumevao koordinisanu zajedničku borbu protiv izbornih nepravilnosti i pametno dogovorene izborne kolone od kojih niti jedna neće ostati ispod cenzusa i na taj način po Dontovom sistemu omogućiti SNS-u dodatne mandate.

Dakle, mnogo zavisi od ozbiljnosti i organizovanosti opozicije, njenog hitnog potpunog ujedinjenja i totalne koordinacije na svim lokalnim nivoima.

Najmanje je pet takvih gradova u kojima je trenutno nerešena preizborna utakmica između vlasti i opozicije.

To su gradovi Beograd, Novi Sad, Niš, Valjevo i Čačak, dok u još pet beogradskih opština vodi opozicija: Stari grad, Vračar, Savski venac, Novi Beograd i Zvezdara.

Sa izbornom pobedom opozicije i smenom aktuelne vlasti makar u jednoj od ovih lokalnih samouprava – to bi označilo početak političkih promena u čitavoj Srbiji, pre svega na psihološkom planu, a kamoli ako bi se to dogodilo u svih 10 nabrojanih.

Čačak je jedan od pet pomenutih gradova u Srbiji u kojima tokom ove 2024. godine može biti promenjenja naprednjačka vlast posle dugih 12 godina.

Zato sam se vratio u lokalnu politiku u svom rodnom gradu posle mnogo godina odsustvovanja i bavljenja republičkim temama.

Jedino rešenje za iskorak na političkoj sceni Srbije jeste da svako od nas iz opozicije prvo smeni lokalnu naprednjačku vlast u svojoj sredini, pa ćemo onda osloboditi i celu Srbiju.

Vladavina Čačkom se ne razlikuje mnogo od drugih naprednjačkih vlasti širom Srbije: kupljene diplome na čelu grada, namešteni tenderi za stranačke firme, partijsko zapošljavanje, računajući i ljubavnice aktuelnih čelnika gradske vlasti, korupcija u svim sferama, urbanistički i saobraćajni haos, zagađenje vazduha i reke Morave, prednost stranim kompanijama u odnosu na domaće privrednike, uništavanje životne sredine, javna blamaža i sramoćenje svega što bi trebalo da je smisao bavljenja politikom i oličenje javne funkcije…

Pod sadašnjom vlašću Čačak više nema funkcionera sa pravom fakultetskom diplomom, nema čist vazduh, zelenilo, Fabriku reznog alata (FRA), FK Borac, TV Čačak i Radio Čačak, nema Fond za teško bolesnu decu, klubove penzionera, javnu garažu, bezbedne mostove, Dom za stare niti Dom omladine…

Odranije naš grad nema ni Poljoprivredno-industrijski kombinat, Univerzitet, zatvoreni bazen, ozbiljnu gradsku plažu ili popis gradske imovine…

Vlast nema nikakvu viziju o izlasku grada na reku Moravu, koja protiče kroz čitav grad niti izgradnje novog Čačka na obali Morave, nema ideju centra za razvoj preduzetništva, sela i poljoprivrede, nema novih i preko potrebnih sportskih hala, novih parkova i biciklističkih staza…

Gradu je potrebno novo porodilište, ali ga nema još od lažnog obećanja bivšeg predsednika Srbije i sramotnog počasnog građanina grada Čačka Tomislava Nikolića.

Uprkos brojnim predlozima Gradske organizacije Dveri u Čačku vlast nije prihvatila da omogući besplatne udžbenike i užinu za sve đake, niti 13. penziju ili drugu vrstu pomoći za najsiromašnije penzionere. Spomenik velikom županu Stracimiru, ktitoru hrama Bogorodice Gradačke oko koga je nastao srednjovekovni Gradac, današnji Čačak, nikako da bude izgrađen, a godinama kasni i Dom zdravlja u Ljubiću i ozbiljne investicije u ovaj deo grada sa velikom istorijskom tradicijom koji u 21. veku nema niti jednu kulturnu, sportsku ili zdravstvenu instituciju.

Zapostavljena je i nekadašnja opština Mrčajevci, kao i velika sela poput Trnave, koja je nekada bila srez. Nove industrijske zone duž velikog ukrštanja novih auto-puteva u Preljini ni na vidiku, kao ni čačanskog supermarketa domaćih lokalnih proizvoda na nekom od odmorišta na auto-putu. Sve su ovo uzaludni apeli Dveri za aktuelnu vlast.

Svi ovi katastrofalni propusti lokalne čačanske vlasti, uz sve ono što rade njihovi šefovi u Beogradu, uzrokovalo je da su izborni rezultati vlasti u Čačku takvi da su na republičkim izborima 17. decembra prošle godine SNS + SPS + SRS osvojili ispod 50 odsto glasova, što znači da opozicija ima podršku drugih 50 odsto građana Čačka i da uz dobru kampanju i kvalitetne ljude na čelu izbornih listi može da pobedi sadašnju vlast u našem gradu.

Sve pod uslovom da ne dozvolimo neku čačansku Arenu preko koje bi na lokalnim izborima u Čačku glasali građani Požege, Kraljeva ili Kragujevca u kojima su lokalni izbori završeni.

Jer ako to dozvolimo, onda smo zaslužili da naprednjaci vladaju, gaze nas, kradu i ponižavaju do beskraja.

Autor je šef izbornog štaba Dveri Čačak

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.